Курс подгрева инфлацију

Са изјавом вицегувернера Бојана Марковића да је вредност динара благо потцењена сложиће се већина привредника и грађана. Стручњаци за монетарну политику, са друге стране, не мисле тако. Највећи изазов за новог гувернера, према оцени већине стручњака биће да не дозволи да динар ојача. Монетаристи тврде да је за грађане (којима се диже коса на глави кад то чују) јачање евра је добро јер стимулише извоз и значи раскид са старом праксом да све више увозимо и више се задужујемо, јер постајемо све већи дужници што би државу одвело у банкрот.

Ако су из централне банке досад углавном стизала уверавања како је курс питање тржишта, односно ствар понуде и тражње и да је основни циљ НБС одбрана цена, да ли изјава вицегувернера Бојана Марковића онда значи да су се у монетарној институцији црвене лампице упалиле? Нарочито, у тренутку када произвођачи и трговци најављују поскупљења, што повећава ризик од повећања инфлације, а основни циљ НБС је чување цена.

Ако досад раст евра није гурао цене јер је тражња падала, значи ли то да смо дошли до нивоа који ће подгрејати ценовнике?

– Мој утисак је да ће се динар стабилизовати – каже Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

Значи ли то да ће НБС сада агресивније бранити динар јер постоји опасност да основни циљ централне банке буде угрожен, питали смо нашег саговорника:

– Апсолутно. Јер, инфлаторна очекивања ће сада да расту, у том смислу мислим да постоји брига за оно што је основни циљ НБС. Ипак, то што је вицегувернер рекао само значи да се прилагођавању ближи крај, односно да смо дошли до оног нивоа курса, који је наше реално огледало – сматра Николић.

Ако ће догодине порески расходи бити већи за око шест одсто, то ће значити већу државну потрошњу, али и опоравак тражње, а самим тим и веће инфлаторне ризике, предвиђа Николић. Са становишта курса, то значи да неће бити простора за веће слабљење динара, јер ће други фактори у знатној мери већ утицати на инфлацију, објашњава Николић.

Професор Миодраг Зец не мисли да ће чак и ако до поскупљења дође то бити притисак на инфлацију:

– Људи ће се прилагодити тако што ће купити мање, па чак иако је реч о основним животним намирницама. То повећање цена неће имати ефекта јер ће тражња за поскупелом робом пасти. Килограм трешања неко на пијаци може да цени и пет евра, али џаба му кад нико нема пара да их купи по тој цени – каже професор Зец.

Услов нашег опстанка сада је у расту извоза, а курс је ту само почетни корак, објашњава Зец. Произвођачи морају да схвате да им је исплативије да робу продају ван граница Србије, јер је наше тржиште мало, а обимне приливе по основу страних инвестиција више не можемо да очекујемо – каже наш саговорник и објашњава да је старој пракси дошао крај.

Стојан Стаменковић, саветник премијера Мирка Цветковића и уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” сматра да курс не треба спречавати никаквим интервенцијама.

– Овај ниво је нешто већи од оног који смо ми видели као подстицајни за извоз. Докле ће то да траје – не знам, јер ми није јасно одакле банкама толико средства да се у оволиком обиму раздужују према иностранству. Пре неколико месеци сам рачунао да ће ове године бити око 200 милиона прилива, а сада због тога рачунам са чак 500 милиона евра одлива – објашњава Стаменковић.

Он не може да прецизира да ли ће најављена поскупљења утицати на инфлацију, али му је јасно да повећање многих цена, почевши од оних које су под контролом државе, нема никакве везе са курсом.

Професор Економског факултета у Београду Никола Фабрис оценио је у изјави за Танјуг да је губљење вредности динара у првих седам месеци ове године било прекомерно и да је покренуло психолошке факторе, односно „страх да се може поновити нешто што је било током деведесетих година, тако да појединци настоје да се што пре ослободе што веће количине динара”.

– Мислим да ће НБС у наредном периоду морати да нађе прави баланс између тога колико је потребно губљење вредности динара, а колико је прекомерно, које може угрозити остварење инфлационог циља и макроекономску стабилност – додао је он.

Фабрис је нагласио да ће, имајући све то у виду, нови гувернер бити у прилично незахвалној ситуацији.

Сарадник Економског института Иван Николић навео је за Танјуг да је процес слабљења динара према евру „подигао негативна очекивања на ниво који је тренутно неприхватљив”. Према његовим речима, слабљење домаће валуте у протеклом периоду подрило је намеру владе да подигне поверење у динар и спроведе процес деевроизације. Николић је истакао да слабљење динара само делом подстицајно делује на раст извоза, али пре свега делује са аспекта смањења платнобилансног дефицита, „који је раније био апсолутно неприхватљив и то обарање се врши пре свега преко смањења увоза”, који са слабљењем домаће валуте поскупљује.

Он је указао да је тај психолошки фактор у Србији увек био присутан, пре свега као последица негативних искустава из прошлости и да „никада не може да се мери са другим земљама и у региону, а поготово у развијенијим земљама у транзицији”.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Млекаре повећавају цене

После најаве „Имлека” да ће повећати цене производа за пет одсто, због повећања откупних цена млека за 10 процената, слична поскупљења најавили су, у изјавама Танјугу, и представници још неколико млекара у Србији.

Млеко „Нишке млекаре” већ је скупље у просеку за шест процената, а јогурта и киселомлечних производа за 7,43 одсто, рекао је менаџер маркетинга те млекаре Иван Јовановић. Литар пастеризованог млека скупљи је за пет одсто, или за два динара, и сада кошта 43,7 динара, а литар стерилисаног млека поскупео је за седам одсто, или за четири динара, и његова цена сада је 64,5 динара, навео је Јовановић. Литар нишког јогурта сада кошта 62 динара, док је раније продаван за 57,5. Најмање су поскупели качкаваљи, за око три одсто, рекао је Јовановић, напоменувши да су то цене „Нишке млекаре”, а не цене у продавницама.