Тадић (још) без подршке „народњака”

Крај кризе у владајућој коалицији, која траје од „неусаглашеног” расписивања председничких избора, још није на помолу, а последица најновијег обрта у односима међу коалиционим партнерима биће, како сада ствари стоје, одсуство подршке „народњака” Борису Тадићу за други круг председничких избора. Коалициони партнери су и јуче остали на позицијама које су заузели у среду увече, када је коалиција ДСС–НС понудила Тадићу подршку уз услов да Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ буде поништен, ако Европска унија одлучи да пошаље своју мисију на Космет, што је председнички кандидат Демократске странке одмах одбио. Тадић је предлог народњачке коалиције разумео као условљавање, а народњаци су, опет, његово одбијање да прихвати предложени анекс коалиционог споразума схватили као одбијање њихове подршке. „Одговорност за неприхватање понуђеног споразума је на ДС, а наравно да је њихово право да не желе да праве заједнички споразум са ДСС-ом о другом кругу избора”, рекао је јуче портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић.

Магловиту могућност да Велимир Илић одлучи да у другом кругу председничких избора подржи кандидата радикала Томислава Николића, коју је Председништво Илићеве Нове Србије прексиноћ наговестило (овластивши свог лидера „да по повратку из Русије обави консултације са коалиционим партнерима и разговоре са председничким кандидатима који су ушли у други круг избора и донесе одлуку кога ће подржати”), према изворима „Политике”, треба ипак схватити само као увод у одлуку да се онима који су гласали за Илића препусти да одлуче по сопственој савести за кога ће гласати у другом кругу.

Колико ће Тадића коштати (у гласовима) одбијање предлога народњачке коалиције, или, можда, колико ће му гласова донети одлучност да не прихвати условљавање партнера у власти, биће познато 3. фебруара. Политички аналитичари у већини сматрају да ће бити „густо”. Ипак, будући да се стање односа у владајућој коалицији мења из часа у час, није немогуће ни да Тадић, Коштуница, Илић и Динкић дан одржавања другог круга председничких избора дочекају у истој колони.

Јер, тако је за мање од 24 сата уништена и слика слоге и међусобне подршке између ДСС–НС и ДС, створена договором о „нафтно-гасном аранжману” са Русијом и најавом заједничке посете Тадића и Коштунице Путину. Истрајавајући у скептичном ставу према вредностима поменутог споразума, ту „идилу” кварио је само Млађан Динкић, који је, пак, јуче поздравио Тадићеву одлуку да каже „не” народњачкој коалицији. Министар економије и регионалног развоја и лидер Г17 плус оценио је да је предлог „народњака” некоректан и да представља лошу поруку. „Нема шансе да одбијемо да потпишемо споразум са ЕУ, па то смо чекали свих ових година”, рекао је Динкић и додао да ће евентуална понуда Србији да потпише споразум о придруживању бити празник за Србију и да су Г17 плус и ДС већински део владе који се залаже за европске интеграције.

А портпарол ДСС-а Андреја Младеновић изјавио је Танјугу да није јасно шта може бити спорно у анексу коалиционог споразума о европским интеграцијама. „Понудили смо споразум око јасног става о Косову и Метохији и мисији Европске уније чији би долазак имао за циљ да распарча Србију”, казао је Младеновић, додајући да анекс споразума „у целости произилази из Резолуције Скупштине Србије и представља заштиту општих националних и државних интереса и неопходну гаранцију српском народу на КиМ у погледу заједничког чврстог и принципијелног става”.

После свега, Велимир Илић је јуче за Б92 рекао да ова ситуација неће угрозити Владу Србије. А то су, на конференцији за новинаре у Влади Србије јуче поновили и Динкић и министар пољопривреде Слободан Милосављевић.

Ипак, наметање врло тешког избора Тадићу, и то пошто се чинило да је све већ договорено и да ће данас пред Владимира Путина председничко-премијерски двојац изаћи растерећено и без напетости, могло би да има пресудне ефекте на резултат другог круга председничких избора.

Питање је само како ће већина бирача разумети одлуку Тадића да не гура „прст у око” европским званичницима који, бар декларативно, настоје да обезбеде услове (читај: убеде Холандију) за потписивање ССП са Србијом у што скорије време (а све су мање шансе да то буде 28. јануара, како је желео и најављивао Божидар Ђелић) – као одлуку да брани европску будућност Србије или као одлуку да не брани Косово на уштрб европске будућности Србије.

Аналитичар Зоран Стојиљковић оценио је јуче за агенцију Бета да ново условљавање „народњачке коалиције” подршци Тадићу у другом кругу повећава неизвесност избора, а програмски директор Цесида Марко Благојевић сматра да ће, због одлуке да одбије понуду „народњачке коалиције”, Тадић „политички профитирати” у другом кругу избора. „Избор који је Тадић направио је из перспективе његових политичких интереса логичан, јер су потенцијали који се налазе на тој страни (проевропски оријентисаних бирача) већи него потенцијали који се налазе на страни коју он очигледно није изабрао да узме у обзир као своју циљну групу”, рекао је Благојевић агенцији Бета.

Према његовим речима, с једне стране је била циљна група ДСС, а са друге присталице ДС, Г17 плус, ЛДП-а и странака мањина од којих није добио гласове у првом кругу избора. Он је додао да ће Тадић у сваком случају добити и известан број гласова бирачког тела ДСС-а које је проевропски оријентисано.

Стојиљковић је оценио да уопште није било неопходно постављати овакав тип захтева, јер је Србији Мисија ЕУ на Косову потребна. Према његовим речима, ДСС и НС су подигли улог „неразумно високо”, што може да проблематизује резултат избора. „Може бити проблематичан и за народњачку коалицију која се коцка са све мањим улогом”, рекао је Стојиљковић и додао да ће ставове руководства ДСС-а и НС-а следити можда 100.000 бирача.

Заоштравање односа између ДСС-а и ДС-а, како је навео, може да смањи шансе Тадићу за победу, али и да изведе на изборе известан број апстинената који би гласали за кандидата ДС. Стојиљковић очекује да ће одбијање Тадића да прихвати понуду „народњака” донети актуелном председнику Србије 100 одсто гласова присталица ЛДП-а.