Из губитка у губитак до стечаја

Привреда Србије, према подацима из биланса стања и успеха 89.658 предузећа, колико их је обрадила Агенцији за привредне регистре, завршила је са нето губицима од око 373,9 милијарди динара. То је 30,4 милијарди или 8,9 одсто више од свих губитака забележених у 2008. години. Највећи део тог великог минуса направила су, каже за наш лист проф. др Јован М. Ранковић, који деценијама прати „крвну слику” наше привреде, велика предузећа. И то 961 велика фирма, које чине тек нешто мало више од процента укупног броја предузећа, али су зато њихови губици 212,3 милијарде динара или 59,9 одсто од укупно остварених губитака.

Српска привреда, по оцени нашег саговорника, никада се није истицала некаквим здравим финансијским резултатима. Пословање с губицима постало је, међутим, њено обележје у последњих 15 година. Од 1994,када су укупни губици износили само 3,8 милијарди динара, када је „деда Аврамов” динар дуго био везан за немачку марку најпре у односу један према један, а негде од половине тог лета 1,7 динара за марку.

Губитак на губитак у последњој деценији и по назидао је минус од чак 1.606,9 милијарди динара крајем 2009. године. Од те суме, истиче др Ранковић, 485,1 милијардадинара односи се на губитке предузећа која су изгубила цео сопствени капитал. Она су у чистој зони стечаја.

Толико гомилање губитака неминовно је праћено смањењем сопственог капитала. Опадањесопственог капитала, по правилу, није пратиоосетан губитак имовине,нарочито дугорочно везане имовине. Предузећа сусмањење сопственог капитала збоггубитака„лечила” кредитима илиповећањемнеплаћених пословних обавеза. Тако нештоквари финансијску структуру и доприноси повећању неспособности плаћања (неликвидности), истиче наш саговорник.

На крају 2009. године стална имовина наше привреде вредела је 5.422,6 милијарди динара. Сопствени капитал, умањенза кумулиране губитке, био је 3.539 милијарди динара. То значи, како је израчунао др Ранковић,да нашој привреди недостајесопствени капитал вредан око 1.883,4 милијарди динара.

Али, то није све.

Финансијски положај привреде отежава и чињеницада су све залихе, којих је на крају 2009. било 1.064,6 милијарди динара и које, такође, траже покриће дугорочним изворима новца, финансиране краткорочним позајмицама.

„Због чињенице да предузећа не могу нормално да послују без залиха, оне се због тога, сматрају дугорочно везаном имовином, чијем „издржавању”највише одговара сопствени капитал, који не доспева и не кошта. Било би нормално, за свако успешно предузеће, да сопствени капитал заменидугорочнимзајмовима, алипод условом да је њихово враћање покривеноослобађањем капитала кроз амортизацију или да је обезбеђено њихово стално одлагање”, упозорава наш саговорник.

Недостајућидугорочни капитал од 1.280,4 милијарди динара привреда Србије делимично је покривалаузимањем дугорочних зајмова, који су на крају 2009. били 1.667,6 милијарди динара, али она тиме није решила проблем. Да би нашапривреда стала на зелену грану неопходно је, наглашава професор Ранковић, да тај износ недостајућег капитала прибави из сопствених извора, а не да га зајми. Србија, међутим у овом часу нема тих пара тако да је, бар за сада, готово немогуће постизањефинансијске равнотеже, па и рентабилног пословања, а губици постају наша судбина”.

„Пошто јенајвећи проблем у 961 великомпредузећу, код којих су све поменуте карактеристике најјаче изражене, јасно је да је неопходна њихова санација или, можда, гашење, али како то урадити када оназапошљавају око 42,5 одстоукупно запослених у 89.658 фирми. Игнорисање ове потребе води, сасвим сигурно, целупривреду у стање банкротства”, рекао је проф. др Јован Ранковић.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Има и успешних

Прошлу пословну годину с плусом је, на срећу, завршило 51.114 предузећа, а с минусом 31.260. Без финансијског исказа било је више од седам хиљада фирми. Укупан лањски губитак био је 95,7 милијарди динара. Та сума је 120 одсто већа него прошле године.

У структури привредних друштава, посматрано са аспекта величине, доминантно је учешће малих предузећа (95 одсто), у којима је било запослено 365.788 радника. У великим привредним фирмама, које чине једва нешто више од процента укупног броја, било је запослено 450.186 радника.

-----------------------------------------------------------

Побољшана ефикасност јавних предузећа

Ефикасност рада у јавним предузећима у 2009. побољшана је у односу на претходну годину, а спроведени поступци рационализације и уштеде трошкова дали су резултате, изјавио је Танјугу заменик директора Републичког завода за статистику др Миладин Ковачевић.

„Ефикасност је радикално подигнута у 2009. на нивоу целе групе јавних предузећа. Иако она гомилају нето губитак, ипак је у 2009. дошло до знатног смањења укупних губитка у односу на 2008.”, рекао је Ковачевић и прецизирао да је укупан губитак са 68,3, пао на 29,3 милијарде динара, а пословни губитак са 43,4, на 17,8 милијарди динара.

Наводећи да су јавна предузећа и даље највећи губиташи, без обзира на то што је тај губитак у кризној 2009. мањи, односно да „она гомилају губитак и преносе га у свој негативни капитал”, Ковачевић је рекао да је тај проблем посебно изражен код комуналних предузећа.

Он је указао да је нарочито проблематично то што „тај губитак у себи, заправо, антиципира или скрива дефицит, који на крају долази пред буџет државе или пред касу локалне заједнице”.

„То је једна страна медаље, а друга је што та предузећа не могу да прате инвестиционо одржавање и што се на тај начин њихова основна средства не обнављају и не модернизују. То све заједно указује да су јавна предузећа, заправо, пред прилично ургентном ситуацијом у погледу њихове реструктурације, трансформације и корпоративизације, што укључује и приватизацију”, рекао је Ковачевић.

Ковачевић је навео да упоређивање података пословања у претходне две године указује да је у 2008. радило 588, а у 2009. једно више –589. „Укупан број запослених у тих 589 предузећа у 2009. био је 162.931, а у 2008. години 174.662. Ако упоредимо те цифре, видећемо да се смањио број запослених. Наравно да је то последица неких реструктурација и рационализација у јавним предузећима”, рекао је Ковачевић.

-----------------------------------------------------------

Економска цена лек од губитака

Пословање јавних предузећа условљено је и ценом њихових услуга, јер код већине тих фирми још увек цена није успостављена на основу економских параметара, изјавио је јуче професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић. „Јавна предузећа не морају да буду условно губиташи, јер ни у једном од њих, где је држава власник - нема економске цене. Логична последица тога су губици”, рекао је Савић Танјугу и додао да због тога не треба нужно да се тумачи да је менаџмент у тим предузећима био неспособан или да добро није обављао свој посао.