Топлане траже више цене грејања

Економска цена даљинског грејања у Србији требало би да буде око 80 динара по квадрату, будући да је само мазут током ове грејне сезоне поскупео за око 35 одсто, а топлане су у међувремену кориговале своју цену само за око осам процената, каже за „Политику” Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије.

Он признаје да је ова цена за већину грађана који су прикључени на топлане неприхватљива поготово у часу када су плате и пензије замрзнуте. Међутим, једино реална цена грејања, односно она која прати раст курса и цене енергената може да обезбеди редовне ремонте топлана, набавку нових количина горива, а самим тим и квалитетно грејање током зиме.

Управо је то разлог због чега Удружење топлана апелује да се што пре усвоји нови тарифни систем за обрачун даљинског грејања који би предвидео да потрошачи плаћају само онолико колико су топлотне енергије и потрошили.

У Србији је око 30 одсто домаћинстава прикључено на топлане, док се 70 одсто њих греје на угаљ, дрва, струју и сви они морају да плате огрев онолико колико им је потребно да би загрејали станове. Дакле, исто се тражи и када су топлане у питању – реална цена енергената.

Упитан шта је с идејом увођења калориметара у станове којим би се мерила индивидуална потрошња, Лечић каже, да је то крајњи циљ, јер би тада сваки рачун одговарао стварном утрошку топлоте, али пре свега локалне самоуправе које утврђују цену грејања морају да усвоје тарифни систем који је Удружење топлана предлагало још пре четири године.

Проблем с индивидуалним мерачима топлоте је, пре свега, у власничкој структури стамбених зграде које онемогућавају инсталисање уређаја за мерење индивидуалне потрошње, као и недовољна обавештеност оних који се овако греју колико би на тај начин уштедели и јефтиније платили грејање.

Лечић истиче да је чак и с оваким диспаритетима цене грејања и енергената дуг топлана за ову годину према НИС-у који их је снабдевао мазутом између 70 и 80 милиона динара. Укупан дуг према овој компанији је 500 милиона динара, али то су стари дугови које је држава ранијих година преузела на себе, али то није урађено, због чега су поједине топлане имале проблем с НИС-ом око додатне испоруке мазута.

Реч је о „Петолетки” у Трстенику која дугује 170 милиона, „Енергетици” у Крагујевцу с 240 и „ФАП Станарима” – Прибој с 48 милиона динара, каже Лечић.

Упитан, шта очекује отварањем тржишта од нове године када је снабдевање мазута у питању, будући да је до сада овај енергент само могао да се преузима од НИС-а, Лечић признаје да је то мач с две оштрице, али да с НИС-ом нису успели у потпуности да постигну компромис као што је то био случај са „Србијагасом” коме топлане дугују око девет милијарди динара за утрошени гас, али који има разумевања.

Лечић каже да од премијера, коме је Удружење упутило писмо са седам захтева за превазилажење тешке финансијске ситуације, а које је потписало свих 57 топлана, упозоравајући да су остала само два месеца да се набаве енергенти и почне грејна сезона, нема никаквог одговора.

Топлане су од владезатражиле да се цена грејања од наредне сезоне не ограничава, већ да се усклађује са ценом енергената, да се омогући компензација између буџетских установа НИС-а и „Србијагаса”, мерење грејања по утрошку, а не квадратном метру грејне површине и локалне прописе за рационалну потрошњу енергије.

Топлане траже да се новац од донација и кредита улаже у обнову система, а да даљински системи грејања пређу у надлежност Министарства енергетике.

Ј. Петровић