Европа не кињи породичне пензионере

Пензионерско-социјални случај глумице Еве Рас, која је остала без породичне пензије, покренуо је питање права породичних пензионера и ван граница Србије. Да ли њене колеге у бившим југословенским републикама, али и у Европи, због допунског рада могу остати без пензије супружника? И зашто право на допунску зараду поред старосних не могу остварити и породични и инвалидски пензионери? Тим пре што њихова допунска зарада ни по ком основу не оптерећује ни буџет, ни касу пензијског фонда. А примаоцима ове пензије омогућава колико-толико пристојнији живот.

Простом логиком закључује се да у Србији осим социјалног нема ниједног ваљаног економског разлога да се породичним пензионерима ускрати ово право на допунски рад.

Подаци показују да је Европа, међутим, кудикамо благонаклонија према својим породичним пензионерима него што је то случај Србије, која се готово увек приликом доношења пензијских закона позива на проверене европске прописе.

Према статистици Фонда, у Србији у овом часу има око 354.010 пензионера који примају породичну пензију, а која у просеку не прелази 15.948 динара.

Владимир Станковић, директор Сектора за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања у Фонду ПИО, потврђује за „Политику” да су прописи када је реч о примаоцима породичних пензија нешто другачији у Немачкој, Француској, Аустрији, него у Србији. Док је у републикама бивше Југославије ситуација идентична домаћим прописима.

Корисник породичне пензије у Немачкој, на пример, може остварити приход од 718 евра месечно, без утицаја на обим и коришћење права на пензију.Под приходом се подразумева како зарада тако и коришћење права на личну пензију.Уколико приход пређе наведени износ,породична пензија се умањује пропорционално разлици између оствареног прихода и 718 евра, каже Станковић.

Када је реч о француским прописима, и тамо породични пензионери имају право на додатни рад, па такође могу без утицаја на обим и коришћење права да остварују приход у износу од 18.428,80евра годишње.Ако би се догодило да приход пређе наведени лимит, пензија се пропорционално смањује.У случају новог брака, приход корисника породичне пензије и приход брачног друга не смеју да пређуизнос од 29.486,08евра годишње. Уколико укупан приход брачних другова пређе горенаведени износ, породична пензија се пропорционално смањује.

Породични пензионер у Аустрији може да ради или на други начин остварује приходе, а од висине прихода у сваком појединачном случају зависи да ли ће се и у ком износу смањити износ пензије.

У Хрватској, Републици Српској, Федерацији БиХ и Црној Гори кориснику породичне пензије који заснује радни однос или започне обављање самосталне делатности – обуставља се исплата пензије.

– Српским Законом о пензијама утврђено је да право на породичну пензију остварују чланови породице умрлог, односно корисника старосне и инвалидске пензије (брачни друг, деца и родитељи) као лица која нису у стању да самостално обезбеде материјалну и социјалну сигурност, било због навршених година живота, школовања, или због потпуне неспособности за самосталан живот и рад – каже Радина Тодовић, државни секретар у Министарству рада.

Прописано је да се примаоцу породичне пензије који стекне својство осигураника привремено обуставља исплата породичне пензије, с тим што се по престанку обављања посла, односно осигурања, исплата наставља.

– Право на породичну пензију се, дакле, не одузима, већ обуставља и поново успоставља по престанку осигурања – каже она и додаје да свако ангажовање, било по основу запослења, или обављања уговорене делатности (ауторски уговор, уговор о делу), значи стицање својства осигураника у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, а тиме и обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

За разлику од оних који примају породичну пензију, корисници старосне пензије могу и поред поновног запослења да наставе да примају пензију.

– Старосну пензију осигураник остварује на основу испуњености кумулативних услова који се, када је о овом праву реч, односе на законом утврђене године живота и године стажа осигурања, док је породична пензија изведено право – каже Тодовић.

Корисник породичне пензије, ако испуњава услове за остваривање права на старосну пензију, може да се определи за коришћење ове пензије и у том случају остваривање додатних прихода на основу којих је обавезно осигуран не утиче на исплату пензије.

Из свега наведеног евидентно је да различит третман корисника старосне у односу на кориснике породичне пензије произлази из неоспорне разлике између ова два права утврђена Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

Зоран Пановић, директор Завода за социјално осигурање, каже да се обустава исплате породичних пензија не односи на децу која обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, а налазе се на школовању и немају навршених 26 година живота.

Ј. Петровић