О сенци

У вези са уметникомпостоји једна предрасуда. Као: што већи стваралац – то бољи човек. Када, међутим, зачепркате мало по свету у коме се крећу уметници оно што вас тамо очекује јесте горко сазнање да сте у великој заблуди.

Сто пута сам се посредно и непосредно уверио како међу врхунским уметницима, људима раскошног дара и великих способности има јако много оних са лошим карактером, наказним особинама и срамотним навикама. И обратно, да међу онима који имају јако позитивне особине и зраче врлинама има, нажалост, много оних који немају ни трунке талента.

Постоје, природно, сасвим исправне и честите личности којесу истовремено и успешни уметници. Али нису сви такви, у томе је ствар! Први закључак који се намеће јесте да код уметника треба разликовати дело од личности. То је сасвим легитимно. Када једном раскрстите са могућношћу да ваш омиљени писац, глумац или музичар приватно није нимало узорна особа бићете ослобођени илузија и непријатних изненађења. Јер, може се десити да кад-тад налетите на њега лично, или на нешто што сведочи о њему, што ће вас грдно запањити и потпуно поразити.

То не би биопроблем када се од уметника не би очекивало да стварају дела која у нама буде осећање лепог, узвишеног, идеалног. Дешава се да, када погледате неку позоришну представу или филм, имате утисак како је аутор испричао баш оно што ви осећате, да је завирио у вашу душу. Читајући добру књигу, понекад вам се учини да је писац цитирао ваше мисли. Слушајући омиљену музику, препуштате се складу који се чини да је само ваш. А онда вас неретко чека шок: аутор не само да не личи на вас, већ представља особу које бисте се постидели или бисте је најрадије презрели!

Где је грешка? У уметнику или вама? Рекао бих да грешке, заправо, нема. Ту се само ради о феномену који Јунг назива Сенка. Говорећи о архетиповима, уграђеним у човекову психичку природу, Јунг, поред Аниме и Анимуса, на прво место ставља баш њу – Сенку. Најкраће речено, то је „наша друга страна, која је из моралних, естетских или из било којих других разлога одбачена од наше свести као неприхватљива, јер се супротставља свесном принципу, није ништа друго него једна или више од оних инфериорних функција које заједно са доминантним представљају основу психичког живота“(,,Psihoworld“). „Свако је прогоњен од своје Сенке и што је она мање отелотворена у свесном животу индивидуе, утолико је црња и гушћа”, каже Јунг. А уметник је са њом суочен свакодневно, сваког минута, такорећи. Зашто? Зато што му је то посао. Стално суочавање са сопственим несвесним је део стваралачког процеса, могло би се рећи, његова „радна обавеза“.

Јунг, међутим, не сматра да Сенка представља увек нешто негативно за личност. Суочити се са Сенком значи беспоштедно и критички постати свестан свога бића. Да би могао да проникне у најдубље поноре људске природе уметник има само један путоказ – сопствену душу. А на свом путовању прва станица на којој ће се зауставити биће баш она – Сенка.

Сенка је често садржана у самом уметниковом делу. У њему нас аутор суочава са тамном страном неког лика, суморним сликама, мрачним догађајима, драматичним звуковима. Али, стварајући свој артефакт, који у суштини није ништа друго до продукт уметникове маште (дакле, обична измишљотина), он не говори ни о чему другом до – о себи. Суочава се са Сенком, освешћује је. С једне стране, то је грдна мука која понекад прилично боли, али са друге, нешто што он мора да учини, што је неминовно.

Често је тај судар до те мере снажан и сам по себи драматичан да исцрпљује уметникове могућности да то исто учини и са сопственим животом. Упрошћено, то значи ово: он је све што је мрачно у њему приказао у своме делу и нема више потребе (снаге) да то исто понови са својом свакодневицом. Велики уметници неретко су били чудаци, пијанци, злоће, пакосници, циције, сујетне будале, преваранти, патолошки љубоморне особе, клептомани и шта све не још, али су стварали брилијантна дела која су по свему била и остала узор људскости.

Зато сматрам да нико неће погрешити ако једног великог ствараоца амнестира, опрости му све тамне стране његове личности. Јер оне су присутне и у вама, само што ваш посао није да их износите на видело…