Знају где је север, али не и Шумадија

Иако се у школама на свим меридијанима света од малих ногу стичу основна знања из географије, ипак за већину младих читање географске карте представља непремостив задатак. Истраживања показују да уколико би у Њујорку зауставили неког пролазника између 18 и 24 година, он неће знати да одреди стране света или на карти покаже где се налази река Мисисипи или Француска, штавише – пред мапом замислиће се где је и Њујорк. Просечан осмак у Србији би се боље снашао када су у питању север и југ, али такође не би знао да на карти обележи Мораву, а ни Ирску.

Најобимније истраживање у Србији, из домена картографске писмености спровели су Министарство просвете и Завод за вредновање квалитета и образовања у оквиру пројекта „Развој школства у Републици Србији” 2006. године. Резултати су показали да постигнућа наших ученика нису на очекиваном нивоу– мање од четвртине уме да користи карту, а картографске знаке препознаје половина ученика.

Сличне налазе у свом истраживању добила је и др Ђурђица Комленовић, начини сарадник Института за педагошка истраживања.Тест знања решавало је 919 ученика осмог разреда из 159 школа у Србији, а питања су била из градива којим треба да овлада више од 80 одсто ученика на крају основношколског образовања, али и оних сложенијих, којима треба да овлада 25 одсто ученика.

–Стране света у простору и на географској карти препознало је 60,8 одсто ученика, а задатак који се односио на препознавање објеката за оријентисање у природи (звезда Северњача и годови на дрвету) тачно је решило 23,4 испитаника. Занимљиво је да је овај последњи задатак тачно решило само 31,6 одсто ђака који су на полугодишту осмог разреда имали петицу – објашњава др Комленовић.

Око половине осмака је препознало тачну дефиницију географске карте и глобуса, а најбоље постигнуће ученика (85,35 одсто) било је на задатку који се односи на коришћење основних боја – зелена за низије, плава за водене површине, браон за планине, а који иначе спада у категорију лаких задатака.Картографски знак за фабрику, цркву и хидроцентралу препознало је само 17,8 одсто испитаника, а знак за насељено место, термоцентралу и аеродром 27,5 одсто осмака. Нешто бољи резултати били су код препознавања железничке пруге, бање и рудника – 54,4 процената.

–Од ученика смо тражили и да на немој карти препознају јасно обележене географске регије или реке и да на одређеном месту упишу њихова имена. Налази показују да само 8,53 одсто ђака уме да обележи Срем, Банат, Бачку, Шумадију, Јужно и велико Поморавље, Мачву, Кључ, Стиг и Браничево. У другој групи задатака, захтевано је да ученик упише имена обележених река. Задатке је тачно решило само 8,53 одсто испитаника, односно, само је мали број осмака препознао наше реке, попут Тисе, Западне Мораве, Лима или Тамиша... – каже саговорница.

За нијансу бољи, али ипак лоши ђаци су се показали у сусрету с немом картом карта Европе. Реке По и Урал, Ирску, Северно и Јонско море... знало је да упише 14,88 одсто испитаника, а државе на политичкој немој карти Европе препознало је 28,33 процената осмака.

Када су истраживачи упоредили оцене у дневнику и постигнућа у овом истраживању, јасно се наметнуло питање објективности оцењивања, јер, како указује др Комленовић, више од половине ученика има четворку или петицу из географије, а налази показују да је знатно мањи број ученика показао знања која су предвиђена овим напредним нивоом.

Када је реч о свету, једно од најзначајнијих истраживања које се односило на оријентацију на географској карти урадили су 2002. године Национално географско друштво и Рупер институт из САД, на узорку већем од 3.000 испитаника, у доби између 18 и 24 године. Од младих у Канади, Француској, Немачкој, Великој Британији, Италији, Јапану, Мексику, Шведској и САД је тражено да на географској карти пронађу одређене објекте, између осталих и своју државу. Налази су показали да је трећина испитаника из Немачке, Шведске и Јапана умела да пронађе своју и остале тражене државе у свету, док је у осталих шест држава број испитаника који су дали тачне одговоре далеко нижи. На пример, 11 одсто Американаца није могло да пронађе Америку, 65 одсто њих није успело да пронађе велике и развијене државе, а 29 процената није могло да покаже Пацифик, највећи океан који запљускује западне обале њихове државе.

Сандра Гуцијан