Чавес "од Арабије"

Ватреном реториком против "америчке хегемоније" венецуелански председник Уго Чавес успео је да на крају своје азијске турнеје, после Кине и Малезије, у Сирији, међу одушевљеним масама стекне нов надимак: Чавес од Арабије. "Имамо исту политичку визију, рекао је обраћајући се сиријском народу огорченом после немилосрдног израелског бомбардовања Либана. Ми смо две земље и два народа који се опиру империјалистичкој агресији. Његов домаћин сиријски председник Башар ал Асад оценио је да је Чавесов долазак историјска посета и захвалио свом јужноамеричком колеги што воли и подржава сиријски народ у "праведној борби против израелске и америчке агресије".

Чавес је оштро критиковао израелску једномесечну офанзиву на Либан, и недавно је опозвао венецуеланског амбасадора у Израелу. Најдаље је отишао прошле недеље у Кини, када је упоредио израелски рат против Хезболаха у Либану са геноцидом Адолфа Хитлера. 

Америчка администрација за сада покушава да игнорише ову најновију Чавесову рукавицу. Председник Чавес је слободан као шеф државе да путује где год хоће и да се сусреће с ким хоће, рекао је у Вашингтону Шин Мекормик, гласноговорник Стејт департмента.

Аналитичари, међутим, процењују да Чавесова турнеја и склапање савеза са четири од шест држава које се на листи Стејт департмента воде као земље тероризма није нимало наивна ствар, поготово што се Венецуела налази на богатим налазиштима нафте, а практично у задњем дворишту САД. То двориште Вашингтон је, заокупљен Ираком, Авганистаном и Либаном, запустио и занемарио. У међувремену на латиноамеричком плодном тлу, раздељеном огромним социјалним разликама, поново су се запатиле идеје комунизма уз увек раширен антиамерички популизам.

Склапањем повољних нафтних аранжмана са Русијом и Кином, Чавес покушава да Венецуели обезбеди место у Савету безбедности, чему се Сједињене Државе оштро противе. Оне истичу Гватемалу као решење које би било повољно.

Вашингтонски аналитичари, а међу њима и Питер Десасо из Центра за стратешке међународне студије, сматрају да Венецуела не би смела да добије место у Савету безбедности УН, јер би то био проблем не само за САД, већ и за Европу. "Земља која је тако блиска са Ираном, и која на различите начине директно подржава режим Северне Кореје, не би смела да буде чланица тела које треба да донесе значајне одлуке баш кад су ове две земље у питању", сматра Питер Десасо.

Чавесова турнеја ипак се у Вашингтону види као много испразне "хуке и буке" и Бела кућа не жели да реагује на такве изазове. Чавесове отровне иглице постају опасне тек онда када он "употреби баснословне нафтне резерве на подстицај региона које угрожавају безбедност САД".

За сада све се ипак, када је о арапском свету реч, своди на реторичку подршку. Чавес је у међувремену постао симбол отпора за Арапе. На веб-сајту Ал Арабије много је њих који би своју љубав према Чавесу претворили у венецуеланско држављанство. "Да нисам Египћанин, био бих Венецуеланац или Севернокорејац. Спремни смо да за Чавеса жртвујемо наше душе и срце", поручују му становници из арапског света.