Неукроћено двеста бујица

Велико спремање у Баричкој реци. Сунчање кауча, фотеља, ормара у двориштима, рибање прљавштине и изношење блата у кофама знаци су да је овим насељем на Обреновачком путу протутњала бујица.И виде се само ако се зађе у брдо, јер су комуналне службе умиле магистралу, а изливена вода се потпуно повукла. Као да потопа није било.

– За ватрогасне спасилачке службе више нема посла у Баричу. Осим једног испумпавања нисмо имали интервенција, нити су грађани позивали у помоћ. Евакуисани се враћају кућама, а наше екипе дежураће 24 сата за сваки случај – казала је Сања Вуксановић-Жугић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду.

Домаћини ће тек да срачунају колико је штете нанела поплава, а питање је да ли ће и од кога добити одштету. Поједини тврде да су више пута покушали да осигурају газдинства, али да осигуравајуће куће нису хтеле да брину о имањима која ни најмањим бедемом нису одвојена од речног корита. Сигуран дом, без бојазни од потопа, омогућило би им једино преуређење бујичног тока у Баричу.

Идејним решењем израђеним пре две године предложено је да се изгради акумулационо језеро или саграде ретензије – бране за задржавање падавина које би се као у левак сливале са околних брда у базене. Њихова функција је да привремено зауставе бујицу и контролисано испуштају воду у постојећи канал, а пресушиле би у периоду без падавина.

– Језеро би се вероватно више допало мештанима јер лепо изгледа али смо одабрали ретензије због лакшег одржавања. Задржаваће воду. Истицање ће бити регулисано тако да не може да поплави насеље – појаснио је Жељко Јоветић, председник општине Обреновац.

Две ретензије су предвиђене. Идући узводно од ушћа у Саву једна је планирана на петом и друга на деветом километру Баричке реке дуге 12.800 метара. У доњих пет километара тока речица би требало да добије бетонско корито. У горњем делу оно би било проширено без бетонирања. Требало би и да се изграде мостови и уреде прилази парцелама.

– Институт за водопривреду „Јарослав Черни” лане је урадио идејни пројекат. Главни је завршен прошлог месеца. Посао кошта око четири милиона евра. У ту цифру није урачунато решавање имовинских питања. Куће су подигнуте малтене у кориту реке и житељи махом не желе да уступе простор за уређење водотока без новчане накнаде, иако поплаве угрожавају њихова домаћинства. Уз то, сређивање бујичног тока у Баричу није у надлежности општине, него „Београдвода”. Нас народ види као одговорне, али на папиру, нажалост, нисмо – каже Јоветић.

Први човек Обреновца нада се да ће од водопривредне инспекције, коју планира да позове у госте, добити налог да општина преуреди корито и каналише ток Баричке реке.

– Радујем се водопривредним инспекторима. Очекујем да ће затражити продубљивање корита на доњем делу. Јасно је да је ту највећи проблем. Само да нам одреше руке, да можемо да почнемо да радимо макар нешто, а сређиваћемо док будемо имали пара – рекао је Јоветић.

Нема довољно новца да би се планирани посао урадио и то не само за овај бујични ток – објаснио је Бранислав Чабрило, шеф интервентне јединице „Београдвода”, тврдећи да на територији Београда није регулисано 200 бујичних водотокова који су веома опасни. Појаве се, направе хаос, и нестану – све за пола сата. Угрозе материјална добра и људске животе.

– Можемо да предупредимо поплавне таласе који се уливају у Дунав и Саву јер настају три, четири, пет дана раније у Мађарској и Хрватској одакле колеге упозоравају да се организујемо на време. Али када је реч о бујицама то је ужас. Превентива је једино што може да их укроти. За ову годину направио сам програме за регулисање бујичних токова у Лазаревцу, Младеновцу, Обреновцу... свим деловима престонице у вредности од 500 милиона динара. Али, за „Београдводе” из буџета града издвојено је 50 милиона, који су после ребаланса свучени на око 40, што није довољно. Изгледа да нисмо свесни проблема. Бојим се да нам још веће непогоде предстоје услед неизбежних климатских промена – казао је Чабрило.

Највећи претећи водоток је Топчидерска река за који само делимично постоји пројектна документација.

– Не знам шта би било да се над њом „просуо” облак који је закачио Обреновац, Барич, Умку, Остружницу, Сремчицу све до Чукарице. Чак 65 литара кишнице пало је по квадратном метру – коментарише шеф интервентне јединице „Београдвода”.

Напомиње да престоница није решила незанемарљив проблем око улива бујичних водотокова у постојећу колекторску мрежу, спремну да прими падавине до десет литара по квадратном метру, а оне су много обимније.

М. Симић-Миладиновић