Антициганизам

У понедељак, 2. августа, према јулијанском црквеном календару, на дан старозаветног пророка, светог Илије, председник републике Борис Тадић и омбудсман Саша Јанковић, у банатском су селу Јабука учествовали су у славској церемонији. Како протоколи председника и омбудсмана не подразумевају активности овог типа, њихово присуство у Јабуци на Илиндан преседан је са политичком и друштвеном намером.

Наиме, ово банатско место у којем живе припадници деветнаест националности, а које је пре два месеца потресла масовна расистичка, антиромска акција чији се утицај ни до данас није изгубио, председник и омбудсман су посетили како би мештане јавно позвали на међунационалну толеранцију, уљудност и дијалог.

У облику ове посете и принципијелним говорима које су одржали заштитник грађана и председник републике, потпуно је, међутим, пренебрегнут сам проблем – антициганизам у Јабуци, и не само у Јабуци. (Антициганизам је назив за идеолошки негативан однос према Ромима, као што је то термин антисемитизам у односу на Јевреје.)

Користећи као повод, национално немотивисано, убиство малолетника Србина од стране малолетника Рома, у Јабуци су мештани, и не само мештани, пре два месеца, неколико дана не наилазећи ни на какву полицијску противакцију, каменовали куће Рома (једна је запаљена) и методистичку цркву чији су верници у селу углавном Роми.

После одоцнеле полицијске интервенције, престала су каменовања, али, јабучки Роми и даље највећи део времена проводе забрављени у својим кућама, а деца ромске националности, од тог 10. јуна па до краја школске године, нису похађала наставу, и питање је да ли ће се усудити да у септембру пођу у школу.

У такву друштвену атмосферу у Јабуци долазе Борис Тадић и Саша Јанковић, ломе славски колач са православним верницима и говоре о кажњивости насиља и потреби за толеранцијом. При том, не помињу антициганистичке изливе, не посећују Роме у њиховим кућама, не питају своје домаћине зашто Роми не учествују у месној прослави, нити, пак, одлазе у методистичку цркву. Осим тога, ни председник ни омбудсман ниједном речи не помињу да је тај 2. август, у ствари, Дан сећања на холокауст Рома!

У тој истој Јабуци код Панчева 27. и 30. октобра 1941. извршено је једно од првих масовних стрељања београдских Јевреја и Рома у Недићевој Србији. Убијено је тада око шест стотина људи. То, на Илиндан ове године у Јабуци, такође нико није поменуо.

Док су председник Србије и српски заштитник грађана делу мештана у Јабуци честитали славу, а док су јабучки Роми за то време били иза својих закључаних капија, и док је француски председник Никола Саркози са Брисом Ортефеом, министром унутрашњих послова Пете републике, разрађивао план како да униште 300 ромских насеља а њихове станаре изгоне из своје демократије, у Аушвицу се, тог илинданског 2. августа, окупило око петсто представника Рома из свих европских земаља да обележе Дан сећања на холокауст Рома.

„Цели свет зна за убиство шест милиона Јевреја, цели свет говори о трагедији јеврејског народа, а мало ко говори о трагедији Цигана, мало ко зна да је у логорима Трећег рајха страдало и пола милиона Цигана – нацисти би спалили и шест милиона, да их је било толико“, написао је Симон Визентал у својој књизи „Правда, не освета“.

Два датума светску јавност подсећају на ромски холокауст за време нацизма. Први је Међународни дан холокауста над Ромима који се обележава сваког 16. децембра. На тај дан 1942. Хајнрих Химлер је објавио наредбу да се из свих европских земаља Роми депортују у „Породични цигански логор“, концентрациони логор смрти Аушвиц-Биркенау. То је, дакле, датум кад је донета одлука о „коначном решењу циганског питања“, иако су националсоцијалисти Роме и пре тога масовно усмрћивали. Други датум, 2. август јесте Дан сећања на холокауст Рома.

Наиме, у ноћи између 2. и 3. августа 1944. ликвидирани су сви до тада преживели Роми у „Породичном циганском логору“.

Датум који би, уз поменуте, у Србији требало да се памти у истом трагичном расположењу, јесте 11. април. Тог дана 1942, Харалд Турнер, шеф Управног штаба Војне управе у Србији, поднео је извештај генералу Карлу Волфу, шефу личног штаба Хајнриха Химлера, да је у Србији „јеврејско питање, као и циганско питање, потпуно ликвидирано“.

„У многим земљама Европе услови у којима живе Роми нису добри. Поричу нам се основна људска права“, рекао је, на овогодишњој комеморацији у Аушвицу Романи Розе, председник Савета немачких Синта и Рома.

Оно што се са самог врха власти управо предузима према Ромима у Француској, пре тога, застрашујући број убистава и злостављања Рома у Мађарској, а пре тога, све до почетка овог миленијума, присилна стерилизација Ромкиња у Норвешкој, затим, однос према Ромима у Јабуци – све то, међу небројеним сличним примерима, потврђује речи Леа Лукасена: „Европа болује од болести која се зове антициганизам!“

Капитална „Историја холокауста Рома“ (Политика АД, 2008), Рајка Ђурића и Антуна Милетића, говори и о, друштвено разорном а правно некажњивом, злочину вишедеценијског заборава на геноцид Рома извршен у Трећем рајху: почевши од тога да се на Нирнбершком процесу не помиње холокауст Рома, па преко тога да и једна Хана Арент о томе никада и нигде не говори, те преко тога да је Немачка, тек са канцеларом Вилијем Брантом, 1981. признала холокауст Рома, али да је то није обавезало да плаћа одштету његовим жртвама, па све до тога да споменик овом злочину, чија макета одавно постоји, никако да буде постављен у парку испред Рајхстага.