Сви музу а тржиште суво

Србији прети несташица млека, а млекаре и произвођачи за овај проблем криве једни друге и државу. Прерађивачка индустрија је најавила да ће за који дан у радње послати нове ценовнике, а поскупљење млечних производа у просеку ће бити око пет одсто.

Више цене ових производа нису део опште приче о поскупљењима као последица раста курса и инфлације, већ класичних тржишних дешавања, односно понуде и потражње (када нечега нема, цена расте). Произвођачи већ дуже време смањују испоруке тако да је пад производње од млекаре до млекаре од 20 до 35 одсто. Сточари кажу да им се ова производња не исплати јер је откупна цена ниска. Млекаре у Србији сирово млеко плаћају од 20 динара по литру до 27 динара за екстра класу, а фармери кажу да их оно да га произведу кошта 32 динара по литру.

Произвођачи упиру прст у млекаре које су биле, како кажу, крајње неосетљиве за то да себи обезбеде сигурне испоруке сировине, а ови пак упиру прст у државу због, како кажу, недовољних субвенција

Сања Бугарски из Централне асоцијације произвођача млека Војводине каже да су млекаре својом политиком ниских цена направиле несташицу. Јер, откупна цена млека ниска је већ две године и смањење производње је било неминовно.

– Још од априла упозоравамо млекаре да ће се ово догодити, а они не реагују – каже Сања Бугарски. Она објашњава да о неисплативости производње довољно говори то да је у кланицама завршило готово 80.000 музара. На тај начин, сама млекарска индустрија је своју сировинску базу свела на минимум. Произвођачи су у губицима, напуштају производњу, а само пре неколико година узимали су кредите да би је модернизовали, јер млекаре више нису хтеле да откупљују млеко од малих произвођача без музилица, расхладних уређаја и од оних који имају само неколико грла. Сточари су хтели не хтели морали да повећају фарме на неколико стотина музара. Сада кредите не могу да враћају, репрограми су исцрпљени, а банке узимају земљу на коју су ставиле хипотеку, или објекте или механизацију.

– Млекаре стално одговорност за тешко стање пребацују на државу која је смањила премију коју даје за ову производњу. Шта њих брига за моју премију. Она није компензација цене, премије мора произвођачу да служи за развој и улагања. У 2007-2008. години, на пример, било је вишка млека које млекаре нису хтеле да откупе. И тада су нас слали код државе да нам повећа премију. Ови су, пак, питали зашто да премирају производњу која нема купца. Млекаре кажу како премија није компензација цене, а сада својим понашањем управо показују да она то јесте – каже Сања Бугарски уз опаску да би несташица беле сировине могла да потраје јер је за обнову говедарства потребно пет година и велика средства. Под условом да неко, после овако лошег искуства, ризикује.

Директор једне од највећих фарми, „БД Агро” из Добановаца, Љубиша Јовановић потврђује да нам следи несташица млека, али у томе не види никакву некомпетентности оних који воде ову политику или случајност, већ намеру.

– Када млека не буде отвориће се границе, а ми као да не знамо да то млеко које ће бити увезено има двоструку субвенцију – и фармерима и извозницима. Ми, на пример, као велики произвођач уопште не добијамо премију, већ само мањи произвођачи. Такав модел дискриминације произвођача не постоји нигде у свету – каже Јовановић.

Млекаре не одустају од тога да за све недаће произвођача окриве државу. У „Имлеку” кажу да ће, уколико се не промени аграрна политика, а под тим подразумевају да се повећају државне субвенције, проблем остати.

– Ми можемо да повећамо откупну цену, али је питање колика ће бити цена финалних производа – кажу у овој млекари.

Слободан Петровић, генерални директор „Имлека”, каже за „Политику” да нису основане оптужбе на рачун млекарске индустрије, јер је она целе прошле године, када је откупна цена у Европи млека била 22 евроцента, плаћала 28 евроценти. Разлику у Европи надокнађује држава, а код нас је премија свега 1,5 динара и то не за све произвођаче.

– Уколико ми дамо фармерима већу цену него што даје наша конкуренција ми ћемо бити скупљи од њих, нећемо моћи да продамо своје производе, затворићемо млекару и уопште нећемо моћи да плаћамо сировину – каже Петровић додајући да је откупна цена млека коју они плаћају иста у и Србији, Босни, Македонији додајући да хрватски произвођачи добијају субвенцију од 14 евроценти, а да је она у Републици Српској 11 евроценти.

– Поскупљење млека значиће и поскупљење готових производа бар за пет одсто – изјавио је Петровић Танјугу, напомињући да није познато колике ће бити цене у продавницама, јер то зависи од трговаца. – Ситуација у Србији је таква да се тренутно читаво млекарство сусреће с дефицитом сировог млека, како због неповољних временских услова, тако и због недостатка финансијске подршке у виду државних субвенција за српске фармере. Он је напоменуо и да је „Имлек”, како би делимично апсорбовао несташицу и задовољио потребе српских потрошача, већи део извоза преусмерио на домаће тржиште.

– Цена од 28,5 до 29,5 динара по литру за сирово млеко је европска цена и јесте довољна да фармер оствари профитабилност, али није дугорочно решење за стабилизацију сировинске базе – рекао је Петровић.

Он је предочио да „земље у окружењу плаћају до 10 пута веће субвенције него у Србији, где су последњих година субвенције са четири динара смањене на динар и по, а исплате касне”.

– Други проблем је што фармери, који су правна лица у Србији, не добијају ни тих динар и по субвенција, а 40 одсто „Имлекових” фармера су правна лица – рекао је Петровић.

Као пример он је навео Мађарску где „држава са 40 одсто премира свако улагање у фарму за фарме – правна лица”.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Држава тврди да подстиче производњу млека

Министарство пољопривреде подсетило је пре неки дан да ове године производњу млека субвенционише на основу низа уредби - о генетском унапређењу сточарства, о премији за млеко, о инвестицијама за производњу млека и меса, као и уредбама за сточарство, воће и поврће.

Подстицајна средства утврђују се по грлу, по врстама стоке, у износу од 12.500 динара за квалитетне краве и 3.000 динара за квалитетне овце и крмаче. Према Уредби о условима и начину коришћења премије за млеко за 2010. годину, право на коришћење премије има правно лице код кога је утврђен удео државног капитала од најмање 90 одсто и физичко лице, носилац породичног комерцијалног пољопривредног газдинстава. Корисник премије остварује право на премију ако је предао најмање 4.000 литара, али не више од три милиона литара, млека по кварталу. Премија се исплаћује по литру испорученог млека у износу од 1,50 динара. Право на коришћење средстава у оквиру Уредбе за инвестиције за производњу млека и меса имају физичка лица, носиоци пољопривредних газдинстава, за изградњу објеката за држање млечних крава, уз услов да у моменту реализације инвестиције, а пре исплате средстава, капацитет објекта, односно објеката за чување млечних крава буде минимално 20 и максимално 100 крава.