У Србији се код зубара иде само кад се мора

Становници Србије ни раније нису могли да се похвале блиставим осмехом, али када је пре четири године стоматолошка заштита за већину популације искључена из пакета обавезног здравственог осигурања, код зубара се иде још ређе.

Последња истраживања показују да свега 8,5 одсто одрасле популације има све зубе, 9,3 одсто нема ниједан свој зуб, док четвртини популације (26,6 одсто) недостаје више од 10 зуба.

Одрасли све мање користе стоматолошке услуге, а нагло смањење броја пацијената регистровано је већ у првој години примене Закона о здравственом осигурању из 2005. године којим су ограничена права одраслог становништва на стоматолошку заштиту.

Укупни број посета стоматолозима опао је 2006. у односу на претходну годину за чак 44 одсто, а у 2007. години за још 11 одсто.

Док је стоматолошка заштита била обухваћене пакетом обавезног осигурања, зубари су годишње имали од 3,25 до четири милиона посета, а тај број је после доношења закона пао на испод два милиона.

Број посета стоматологу због санације каријеса и компликација каријеса опао је после доношења закона за чак 64 одсто.

Последица мањег коришћења стоматолошких услуга је већи број крезубих и безубих, што није само питање естетике, већ води и у многе друге здравствене проблеме.

Ипак, није баш за све крив систем, јер је пре свега понашање одраслог становништва у односу на здравље уста и зуба лоше и то пре свега када је у питању орална хигијена.

Пародонтопатија, каријес, естетски и функционални проблеми везани за губитак зуба најчешћи су разлози за посету стоматолошкој ординацији у целом свету, а грађани Србије долазе код зубног лекара кад се баш мора, каже саговорник Танјуга, специјалиста стоматолошке протетике др Марина Биљман.

Она додаје да је зубобоља једно од најчешћих обољења и мали је број људи који нису патили од ње, па се зато за та обољења може тврдити да су општа појава у нашем народу.

Биљман сматра да многа зубна обољења могу бити спречена или сведена на мању меру ако се оболели зуби благовремено лече, а новија научна испитивања доказала су да су зубне болести скривени узрочници многих веома тешких обољења осталих људских органа.

Биљман истиче да су пародонтопатија, каријес, естетски и функционални проблеми везани за губитак зуба најчешћи разлози за посету стоматолошкој ординацији у целом свету.

„Развијеност једне земље, култура, обичаји, начин исхране, организованост и доступност здравствене заштите, посебно улагање у превентиву, као и генетски фактори су главни чиниоци који утичу на стање уста и зуба једне нације”, рекла је Биљман.

Она је указала да нас с друге стране лекари, који прате и статистички обрађују податке о стању уста и зуба у нашој популацији, уверавају да се оно из године у годину поправља.

Биљман сматра да наши грађани не изгледају тако лепо што се тиче зуба, поготову имајући у виду време у коме живимо и могућности које пружа наука, иако показатељи говоре о побољшању ситуације.

Она подвлачи да се код зубног лекара одлази кад се баш мора, као и да то није везано само за сиромаштво или руралну средину. „Осим друштвених околности које и данас представљају неповољан фактор за укорењивање правилног односа према здрављу уопште, а зубима посебно, присутан је немар у одржавању хигијене уста и зуба и одсуство непријатности због видљивог недостатка чак и више зуба”, казала је Биљман.

Она сматра да ће се ситуација побољшати упоредо са стабилизацијом државе и када политичари схвате да су изабрани да брину о својим грађанима, јер ће тада моћи да се реализују планови и стратегија у погледу свеобухватне примене превентивних мера Министарства здравља Србије.