Барокна бајка Боке

Само камен са Хвара и Брача узидан у племићке палате, цркве, мандраће и понте за барке зна све вековне тајне надалеко чувених помораца Пераста. Загледан у Вериге, најужи пролаз Боке Которске, овај градић изнедрио је најбоље морепловце средњовековне Венеције, Аустрије и Русије, до данас сачувавши велики део лепоте из свог златног доба крајем 17. и почетком 18. века.

Иако без одбрамбених зидина око града, за Турке неосвојиви Пераст данас плени љубоморно чуваним културним утицајима Млетачке републике. Уз побожни мир острва Свети Ђорђе и разиграну лепоту Госпе од Шкрпјела овај бисер Црногорског приморја прича праву барокну бајку.

Спокој Светог Ђорђа чувају камене зидине и витки чемпреси испод којих су заувек уснули средњовековни мештани Пераста. Ипак, пространи врт овог бенедиктинског самостана крије давно напуштене топове, подсећајући на времена када је ово место молитве било за Пераст спас од гусарских најезда.

Мрачном и затвореном Св. Ђорђу својом ведрином и отвореношћу парира суседна Госпа од Шкрпјела. Сваког 22. јула протеклих шест векова из десетина малих барки окићених јаворовим гранчицама заоре се све до Орјена песме попут "Ој, весела веселице, веселе ти очи имаш..." У смирај дана када обронци планина порумене, становници Пераста у баркама опкољавају Госпу од Шкрпјела и обнављају вишевековни завет, засипајући ово острво камењем уз звук црквеног звона. Ова древна светковина, Фашинада, датира од 1452. године када су двојица браће Мортешића у току предвечерњег рибарења на шкрпјелу, односно хриди која вири из мора, пронашли икону Богородице са Христом у наручју.

Чудотворна икона

Према легенди, тешко болесни рибар је дотакао икону и истог часа оздравио, а Госпа је потом Пераштане чувала од беса гусара који су вршљали Боком. У знак захвалности чудотворној икони подигоше најпре острвце, вековима потапајући крупно бело камење и укупно око 1.100 барки и бродова, а потом и храм Госпи од Шкрпјела. Фреске чувеног Пераштанина, Трипа Кокоља учиниле су унутрашњост ове светиње још импресивнијом, а око 2.000 сребрних заветних плочица не само што приказују детаље поморских борби са различитим изазовима мора, већ доказују колико су поморци били захвални Госпи за сачуван живот на пучини. Осим помораца, Госпи су у захвалност и молитву за милост даровале и мајке, сестре и жене... Тако да музеј овог храма обилује сликама једрењака, покућством и иконама, међу којима једна одузима дах. Икона Богородице, коју је једна Пераштанка чекајући мужа да се врати с пучине, извезла од своје косе тако да су анђелчићи извезени седим власима.

На овом шкољу је и мала једноставна зграда са каменим клупама, такозвана Помирбена дворана, у коју су Пераштани затварали завађене мештане док се помире. Уколико се за тридесет дана не би помирили, слали би их да им пресуди венецијански дужд. Овај обичај био је инспирација и чувеном дон Бранку Сбутеги да на почетку распада СФРЈ предложи да се у Помирбену дворану доведу Милошевић, Туђман, Кучан, Булатовић Изетбеговић и Глигоров. Међутим, добри стари обичај није испоштован.

Сличност с Венецијом

Ова два прелепа шкоља не засењују лепоту Пераста, који је у свом врхунцу личио на Венецију. Његова поморска школа је имала такав углед да је Петар Велики у Пераст слао синове знаменитих племићких породица да се обучавају код познатог математичара и морепловца Марка Мартиновића. Захваљујући поморству никле су монументалне барокне палате дванаест племићких породица, попут Бујовића, Змајевића, Мариновића, Баловића, Висковића, Смекја...

Туристи који одседну у палати Баловића знаће како је летовао Његош, који је у овом здању написао песму "Парис и Хелена" или "Ноћ скупља вијека". Ипак, у ренесансно-барокној палати Бујовића данас је смештен Музеј града Пераста, чији бројни експонати, документи, намештај и слике најверније дочаравају економске и културне врхунце у бурној историји овог градића.

Међу чак 18 цркава, градом доминирају импресивни звоници цркве Св. Николе и Госпе од Розарија. Ипак, многе знаменитости богате историје Пераста данас су зарасле у бршљан као да је још на снази анатема, коју је својевремено на овај град бацио папа Клемент. Само покоји Пераштанин, коме је морска со дубоко урезала боре, сећа се приче о томе да је Пераст био једанаест година искључен из Католичке цркве, јер је которски свештеник Бизантије убијен на олтару цркве на острву Св. Ђорђе.

Међутим, копрену небриге на некада велелепним палатама и црквама полако скида ветар новца. Наиме, мештани све чешће своја здања продају страним дипломатама у пензији, домаћим богаташима и угоститељима, при чему и најскромнија кућа није јефтинија од пола милиона евра. Мада су поједина барокна здања добила нови сјај, стари дух бокељских рибарских и поморских породица полако ишчезава. Додуше, не у потпуности. И даље су поморци из Пераста на цени и плове по страним морима, али ће се и пожалити да су им нелојална конкуренција Филипинци, који за мале паре желе да раде на прекоокеанским бродовима. Упркос свему Пераштани су традиционално остали поморци који уз стихове "... пјевајући звјезди на перашком жалу, на отоку малу..." не заборављају на захвалност својој заштитници Госпи од Шкрпјела