На море упркос кризи

Грађани Србије ће у 2010. години на туристичке услуге у иностранству потрошити око 715 милиона евра, процењују економисти. Упркос кризи, инфлацији, незапослености и паду вредности динара, српски туристи потрошиће на одмору готово 30 милиона евра више него у 2009. години, у којој су странци на нама зарадили 686 милиона евра.

Како објашњава економиста Горан Николић из Института за економске студије, подаци из Платног биланса Народне банке Србије показују да је у првих шест месеци прошле године потрошено око 299 милиона, а ове око 311 милиона евра, што је раст од 4,2 одсто.

– На основу тога можемо да очекујемо да ће до краја 2010. године на име туризма грађани Србије потрошити око 715 милиона евра – каже Николић за „Политику”, додајући да се у 2009. години, а тако је и иначе, највише трошило у периоду од јуна до октобра.

– Већина тог новца остане у Грчкој и Црној Гори. Мислим да је Црна Гора по потрошњи чак прва, јер у њу одлази велики број људи мимо туристичких агенција. Међутим, и поред тога што се стално спекулише колико су новца на најактуелнијим дестинацијама домаћи туристи трошили, прецизни подаци о томе не постоје – објашњава Николић.

Такође, ниједна државна установа не бави се обједињеном евиденцијом броја српских туриста који летују у иностранству па, сем процена конзуларних представништава и појединих власника туристичких агенција, званичних података о њиховом броју нема.

О избијању Грчке на прво место најпожељнијих дестинација за наше туристе после стављања Србије на Белу шенген листу говоре и подаци из последњег истраживања агенције „Медијум Галуп”, који говоре да ће ове сезоне тамо на одмор отићи њих чак 34 одсто.

Ипак, ово истраживање говори и да се проценат грађана који уопште нису планирали летовање ове године попео на скоро 70 одсто, у односу на рецимо 55 одсто у 2007. години.

Према речима Радисава Станковића, директора Националне асоцијације туристичких агенција (Јута), ове године ће на одмор отпутовати више од 700.000 грађана Србије.

– Наши туристи су преко агенција чланица Јуте у више од 50 посто заинтересовани за Грчку. И поред проблема којих тамо има, штрајкова и несташице бензина, ипак је то омиљена дестинација. Оно што је занимљиво јесте да је за Шпанију, када говоримо о путовањима заказаним преко агенција, ове године заинтересовано око 18 одсто српских туриста. Тек онда следе Египат, Турска, Бугарска и друге дестинације – каже Станковић за наш лист, додајући да преко туристичких агенција, чланица Јуте, у Хрватску иде само око један одсто туриста, а у Црну Гору три одсто. Он сматра да је путовања „генерално нешто мало мање него прошле године”, али тврди да је наша држава ту изузетак, будући да европске земље бележе пад између 30 и 40 одсто, а Србија мање од 10 одсто у односу на прошлу годину.

– Оквирни подаци говоре да ће ове године на одмор у иностранство отићи око 500.000 грађана преко агенција које су чланице Јуте. Процена је да ће у стране државе отпутовати и око 200.000 грађана у сопственом аранжману. То су неевидентирани гости, који се на пут одлучују у последњем тренутку, рецимо за одлазак у Црну Гору, која је била слабо посећена до пре неки дан, а сад је препуна – каже наш саговорник

Станковић наводи да га охрабрује податак на који указују анкете, да је и после укидања виза, чак 80 испитаника изјавило да би на путовање најрадије ишло преко агенције, док их се 20 одсто определило за одмор у сопственој организацији.

(/slika2)– Тренутно имамо 2.000.000 издатих нових пасоша, а ако на то додамо и важеће старе, негде око 2.500.000 грађана Србије има путне исправе. До прошле године тај број је био 1.100.000 пасоша, а данас имамо једну армију људи која може да путује – додаје Станковић. Наш саговорник тврди да су, иако се грађани Србије сматрају туристима слабије платежне моћи, одласци на одмор у предсезони и после главног „шпица” сезоне, заправо допринели да се многи и у време кризе не одрекну летовања на мору.

– Тај тренд је започет прошле године, а ове је још израженији. Агенције су већ у децембру 2009. године продавале аранжмане за ово лето. Показало се да је одлазак на одмор ван главног „шпица”, плаћање на чекове и на рате, плус мала цена, добитна комбинација и велика погодност за наше грађане. То је разлог много мањег пада броја путника него што би то иначе било реално – рекао је Станковић.

Када је о ванпансионској потрошњи српских туриста реч, Станковић сматра да је она највећа у Грчкој, јер се фиксни трошкови наших путника тамо најчешће завршавају на смештају и превозу.

– То није случај код дестинација као што су Турска, Египат и Шпанија, зато што су обично у питању полу или пуни пансиони. У ове три поменуте земље данас на одмор одлази онај слој грађана који се некад звао средњом класом, која је у срећнија времена путовала по целом свету. То је можда добра најава стварања нове средње класе, јер она је ослонац свега, па и туризма – закључио је наш саговорник.

Марко Албуновић

--------------------------------------------------

Карлов угао

. Многи су се склонили у Црну Гору од врућина, а многи од полиције.

. Незапослени су принуђени да летњи одмор проводе –радно.

. Наши туристи бирају Турску због блискости језика.

. Тајкуни се излежавају на својим јахтама , а питају се куд плови овај брод.

. Турска или Грчка? То је већ Трећи балкански рат.

. Уместо да преплану, многе Србе су туристичке агенције само нагаравиле.

Драгутин Минић