Мањине поново туже БиХ

Од нашег дописника
Сарајево, 6. августа – Више од стотину припадника националних мањина у Босни и Херцеговини тужиће БиХ Суду за људска права у Стразбуру зато што њени политичари нису поступили по ранијој одлуци овога суда, чиме су представницима ове популације поново ускратили право кандидовања за највише позиције у држави и на предстојећим изборима, 3. октобра ове године.

Крајем прошле године Суд у Стразбуру уважио је тужбе које су против БиХ поднели Јакоб Финци и Дерво Сејдић и наложио актуелној власти у овој земљи да мора изменити постојећи Устав, односно ускладити га са пресудом, тако да и припадници националних мањина могу да остваре и пасивно и активно бирачко право, заправо да могу да бирају и да буду бирани. То, међутим, није урађено до дана када је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ званично објавила одржавање октобарских избора, тако да националне мањине и даље немају статус уставне категорије.

Разлог због којег није спроведена одлука Суда у Стразбуру јесу неспоразуми између политичара из Сарајева и Бањалуке. Бошњаци су хтели да искористе ову одлуку и да изврше корените измене Устава БиХ и на томе су све време истрајавали, што су политичари из РС у старту одбили, истовремено исказујући спремност за промене које одлука третира.

„На све могуће начине покушали смо да утичемо на политичаре да испоштују судску пресуду, предлагали смо и амандмане на Устав БиХ, а након објављивања избора неколицина нас упутила је апелацију Уставном суду БиХ на одлуку ЦИК-а да распише изборе и поред тога што пресуда није испоштована”, рекао је за „Политику” Неџад Јусић, председник Већа националних мањина у БиХ.

Према његовим речима, оба покушаја завршила су се неуспешно, „наши амандмани су одбачени, као и апелације, јер нам је Уставни суд БиХ одговорио да у овом случају није надлежан, с обзиром на то да се ради о пресуди страног суда”.

Јусић сматра да је одлука, засад, стотинак припадника националних мањина да правду поново потраже у Стразбуру, односно да још једном покушају да се изборе да и они постану уставна категорија, уједно и упозорење свим бирачима у БиХ да добро размисле коме ће дати глас на предстојећим изборима.

„Ако су само две тужбе БиХ коштале 40.000 марака, колико је укупно исплаћено Финцију и Сејдићу, онда није тешко претпоставити колико ће је коштати стотину тужби, а сигуран сам да ће их бити и много више, до 150 најмање”, каже наш саговорник.

Истовремено он упозорава да одговор на питање, колико актуелни политичари у БиХ воде рачуна о држави и њеним грађанима, као и трошењу буџетских средстава, треба тражити у чињеници да су и на овом примеру, који није и једини, доказали да су у стању да игноришу чак и судске одлуке, не мислећи при том да ће последице њиховог таквог понашања сносити они који су им омогућили да буду ту где јесу.

Поједини представници националних мањина предлагали су да се у знак протеста због неспровођења одлуке Суда за људска права позову националне мањине на бојкот октобарских избора.

„То је био само предлог који није прихваћен, јер желимо да изађемо на изборе и да изаберемо нову власт од које ћемо с првом тражити да ради и у нашу корист, у противном могли би нам рећи да их ми нисмо ни бирали”, напомиње Јусић.

Међународна заједница озбиљно је упозорила политичаре у БиХ да би цена неспровођења одлуке у случају Финци–Сејдић могла да буде превисока, помињана је чак и суспензија споразума о сарадњи и придруживању са ЕУ, али све се завршило само на упозорењу.

У Већу националних мањина су задовољни што је изостало реаговање међународне заједнице, јер не би, сматрају они, „санкционисањем БиХ и евентуалном суспензијом споразума били кажњени политичари, као једини кривци, него сви грађани”, што „није наш циљ, а не би требало да буде циљ ни европске заједнице”.

Душанка Станишић