Лекције историје

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 31. августа – Над Вашингтоном су се надвили густи облаци, киша ромиња, температура ваздуха је у наглом паду, а политичари тврде да је то само пролазно расхлађење пред "врелу јесен". По њиховој метеорологији, наступа сезона у којој ће се националне страсти усијати толико да ће свима, у Америци а и још   понегде, бити "врло вруће" чак и ако их жива у термометру уверава у супротно.

Две главне странке решиле су, наиме, да до новембарских парламентарних избора суграђане држе "на жеравици", уверавајући их да је то предстојеће гласање више од демократске рутине и да има готово судбински значај – за ову земљу, а тиме у приличној мери и за свет у целини. Стање на спољним бојиштима се, при том, користи као стимуланс за домаћа биралишта, да би се уз поређења текућег "рата против тероризма" с Другим светским ратом, истакло како је опет дошло време да се покаже "ко је вера, а ко невера", ко је "патриота" а ко "издајник", па и којим ће правцем кренути конфликтивна цивилизација…

Пред наступајућу грејну сезону, која грађане плаши нараслом ценом горива, политичко "ложење" изгледа најјефтиније: власт и опозиција немилице ватрирају једна на другу, уверене да ће тако загрејати грађане – свака за своју ствар. Таквом подгревању националних страсти, ових дана је највише допринео шеф Пентагона, Доналд Рамсфелд, тврдњом да опозициони демократи показују "попустљивост" у рату против тероризма, сличну оној коју су Европљани испољили према јачању Хитлеровог нацизма, сугеришући да ривали администрације Џорџа Буша нису научили "лекције историје".

Званични Вашингтон често не прихвата, иначе, да се други позивају на историју и пропагира пресудну важност садашњости или блиске прошлости у чијем је стварању непосредно учествовао. Такву позицију држи без обзира на то ко је у њему на власти и у опозицији, па предводница парламентарне мањине, Ненси Пелоси, актуелност користи за оспоравање оптужби које упућује министар одбране: "Кад је Рамсфелд већ толико обузет поређењима с Другим светским ратом, нека објасни зашто се наше трупе у Ираку сада боре дуже него што им је било потребно да поразе нацисте у Европи".

Обнавља се, рекло би се, опет оштра унутрашња диференцијација у стилу "бити или не бити", у којој однос према спољним фронтовима битно утиче на распоред унутрашњих политичких снага, чије надметање све више наликује правилима "ратне демократије".

Стратези обеју партија верују да ће исход предстојећих избора у великој мери одлучити однос бирача према рату у Ираку и глобалној бици против тероризма – оцењује данас "Вашингтон пост". Имајући то у виду, шеф Беле куће почиње данас трећу велику кампању правдања ирачког рата, са циљем да укаже како је "свет у хаосу" и да се у Ираку, Либану и Авганистану води борба против "исламског фашизма" – истиче престонички лист, позивајући се на неименоване председникове сараднике.

Ако се из Ирака повучемо пре него што тамо довршимо започети посао, то ће бити велики пораз Америке и терористи би могли да се појаве на нашим улицама – упозорава Џорџ Буш. Такав приступ донео је у претходним изборима победе и њему и његовим републиканцима, али садашње анкете показују да су бирачи незадовољни током рата у Ираку, као и владајућим курсом уопште, па наговештавају да би већином могли да гласове дају опозиционим демократама, чији прваци уверавају да нису дефетисти, већ да би били ефикаснији у борби против тероризма, уједно упорно тражећи Рамсфелдову оставку…

Као главне успехе своје спољне политике, Буш истрајно истиче свргавање режима у Багдаду и Кабулу, тврдећи да ће се одатле "ширити слободе". Опозиција тврди, пак, да су грађанске слободе у САД – сужене.

Овако или онако, тек испоставља се да ратови које је Вашингтон водио за промену туђих режима сада постају и мерило за одрживост власти у њему. Није више само питање ко ће победити у Ираку, него и – ко ће у изјашњавању поводом тог фронта имати законодавну власт у Америци.