Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд „вади” просек у српском туризму

Београд „вади” просек у српском туризму
Фото Д. Јевремовић

У српском туризму у првој половини године забележен је знатан пад промета страних туриста у односу на исти период лане. Светла тачка која „вади” просек је главни град. Ситуација у овој привредној грани у престоници ипак није беспрекорна, али имајући у виду да је у Србији укупан број долазака туриста смањен за осам, а ноћења за 15 одсто, пад од два одсто који бележи главни град чини се незнатним.

– Посматрано по местима у Србији, за првих шест месеци 2010. године у Београду је остварен највећи број долазака и ноћења туриста, укупно 256.144 долазака и 495.277 ноћења. Међутим, укупан број долазака и ноћења туриста у главном граду опао је за два и пет одсто, у односу на период јануар-јун прошле године – саопштава Привредна комора Србије.

Несклад по боравцима странаца између престонице и остатка државе био је још израженији на почетку године, пре почетка топлијег времена. Тако је у марту за Србију забележен пад од 20 одсто у односу на претходну годину, док је Београд у том периоду имао повећање од четири одсто када се упореди са 2009. годином.

На ширење популарности главног града, сматрају стручњаци, пресудно је утицао долазак нискотарифних „лоу кост” компанија на наше тржиште. Оне су у Београд довеле углавном млађе људе из иностранства, док је међу домаћим путницима најпопуларнија дестинација била Врњачка Бања.

Додатни разлог за релативно стабилну позицију наше престонице, без великих осцилација у броју долазака и ноћења, туризмолози виде у чињеници да је Београд још недовољно истражена дестинација на европској туристичкој мапи.

Већ традиционално највише посетилаца нам долази из бивших југословенских република, а када су друге земље у питању највеће интересовање за Београд и Србију уопште влада међу Аустријанцима, Бугарима, Румунима, Русима, Британцима, Немцима...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.