Напад на министарку

Од нашег специјалног извештача
ЖЕНЕВА, септембра – Најсрећнији људи на свету су Данци. Швајцарци су, међутим, одмах иза њих. На другом месту.

Ово је, како је недавно пренела швајцарска штампа, на основу података УН, ЦИА, Светске здравствене организације и још неких других срачунао извесни Адријан Вајт, британски психолог, који је, пак, срећу дефинисао отприлике на следећи начин: скуп (позитивних) осећања проистеклих из здравствене, финансијске и образовне ситуације разних лица, широм света.

Да је Вајт мање-више знао шта говори лако су, дабоме, могли да потврде многобројни показатељи. Међу њима свакако и тај да је, рецимо, просечан животни век у овој алпској држави сада већ достигао 78 година (жене 84). Узгред буди речено, у Швајцарској је, према подацима Свисинфоа, почетком овог века живело највише људи старијих од 100 лета у Европи: тачно 798 (од чега 677 жена), по чему се та земља нашла такође на другом месту у свету, само овога пута – иза Јапана.

Земља благостања

Швајцарско благостање многи су, свакако с разлогом, склони да објашњавају чињеницом да та земља, која је своју територију у бици код Марињана успела да уобличи још 1515. године, отад, ако занемаримо један краћи унутрашњи међуверски сукоб, практично није више ни ратовала. А није понајвише захваљујући својој такође вишевековној оријентацији на неутралност коју су јој, уосталом, велике силе, на Бечком конгресу 1815, и званично признале.

Готово два века касније, дакле ових дана, у алпској конфедерацији су, међутим, опет живнуле расправе о – неутралности. Фитиљ је упалила Мишлен Калми-Реј, швајцарска шефовица дипломатије, тренутно и на функцији потпредседника земље, која је усред оног недавног рата у Либану израелску акцију против Хезболаха описала као "диспропорционалну".

Швајцарски политичари који се стално смењују на власти (истина, мање-више унутар једног ужег круга једних те истих личности) нису, рекло би се, најбоље познати ни њиховим земљацима, а камо ли људима изван те земље. Како би и били ако се зна да се, рецимо, само у последњих 20 година, на челу државе променило чак 14 председника, те да су исти, у време кад нису председавали, били макар потпредседници  или већ нешто слично...

Верујемо, пак, да гђа Калми-Реј нипошто није могла остати непозната српској јавности. Особито откад је, пре отприлике годину дана (потом још неколико пута), иако је нико није питао за мишљење, за наше Косово и Метохију стала да тражи – независност!

Нисмо приметили да се неко у Швајцарској тада побунио због њеног мешања у унутрашње ствари друге државе. Када је гђа Калми-Реј, међутим, јавно иступила са својом осудом израелске политике, многи у Швајцарској нису јој остали дужни. Чак ни њене најближе колеге, из Федералног савета...

Магична формула

Тај Федерални савет је, иначе, одавно многима служио као фотогенична  илустрација разлога који су Швајцарској вазда и омогућавали како политичку, тако, последично, и економску стабилност. Ова такозвана магична формула, смишљена 1959. године, подразумевала је да у државном кабинету састављеном од седам чланова три главне партије имале по два, а четврта, нешто мање главна – једног представника. Доскора су, тако, Федерални савет чинили по двоје социјалдемократа, слободних демократа и демохришћана, као и један из Народне странке. Но како је ова последња у последње време, а нарочито на изборима 2003. године, успела осетно да ојача, један од представника Хришћанско-демократске партије морао је да уступи своје место народњаку, у овом случају Кристофу Блокеру, човеку који слови за неку врсту локалпатриоте, склоном очувању традиционалних швајцарских вредности, па стога донекле алергичном на сваки облик интернационализма па и на онај у вези са ЕУ.

Разуме се, онда, да је је управо Блокер најоштрије напао своју шефовицу дипломатије, социјалдемократу по страначком опредељењу, подсећањем да је "независност једна од швајцарских карактеристика" која је, међутим, како је прецизирао, тренутно "више угрожена изнутра, него споља".

Пре неки дан је Или Маурер, председник Народне парије, штавише затражио смену Мишлен Калми-Реј, иако су нешто раније у штампи освануле анкете јавног мњења из којих се лепо дало видети да замисао шефовице дипломатије о такозваној "активној неутралности" ужива већинску (по часопису "Факти" 56 одсто) подршку својих сународњака. Истовремено је, међутим, и Кристоф Блокер, познат по схватању да "у Швајцарској живи превише странаца", кренуо у контраофанзиву. Сигурно не толико због конфронтације с министарком спољних послова колико због федералних избора који ће бити одржани за нешто мање од годину дана, он је управо са својим партијским истомишљеницима, разуме се на бази берзанских трансакција, успео да преузме "Велтвохе", један од најутицајнијих тамошњих листова на немачком језику.

Након тога је дотадашњи главни уредник Јирг Вилдбергер експресно смењен с функције. На његово место постављен је Роже Кепел, чију је уређивачку позицију, ваљда, ових дана одсликавао и актуелни коментар на тему предстојећег референдума о новом закону о странцима у коме је, између осталог, оцењено да су људи који се противе том закону заправо "егоисти" и "пуни мржње према Швајцарској".