Колико кошта поклон

Последњих дана на све већи број адреса грађана стижу уговори Електропривреде Србије у којима им се нуди бесплатна замена старих бројила за нова. Сваком је дато на вољу да се определи да ли ће прихватити понуду или не. Неки су тај потез протумачили као својеврсну превару овог државног предузећа. Узалуд су из ЕПС-а објашњавали да никога неће терати да потпише споразум и да је за грађане, који сада имају мерне уређаје старе у просеку 25 година, све бесплатно. И да нису тачне тврдње да ће се то на неки начин опет појавити кроз рачуне за струју... Авај.

Онима који су се ових дана јављали нашој редакцији углавном није било битно то што ће савремене уређаје добити бесплатно, што они  неће мерити потрошену струју ни на чију штету... И увек су изнова питали – зашто би своја стара бројила поклонили снабдевачу, без икакве надокнаде.

У ЕПС-у су већ у више наврата напомињали да је бесмислено плаћати надокнаду за стара, дотрајала бројила, чија је тржишна цена равна нули. Такође су доказивали да их је закон, као продавца и дистрибутера електричне енергије, обавезао да сносе одговорност за исправно функционисање мерних уређаја. Како су сликовито у јавним обавештењима објашњавали, и одговорност за мерење купљеног горива на пумпи сноси трговац, за исправност кантара на пијаци такође је одговоран онај ко продаје робу, а не купац. Питали смо Љуба Маћића, председника Савета Агенције за енергетику, највише наше регулаторно тело за електроенергетику, каква је пракса у другим земљама.

– Готово без изузетка, трошкове набавке бројила приликом прикључења на мрежу сноси потрошач електричне енергије. У већини земаља потрошач плаћа прикључак на електромрежу, а дистрибуција из тих средстава набавља бројила и она постају од почетка њено власништво и самим тим је одговорна за све даље трошкове. Тако је, на пример, у Немачкој, Шпанији, Грчкој... Бројила су најчешће постављена изван објеката потрошача и дистрибуције над њима имају потпуну контролу – објаснио је Маћић и додао да тамо где су потрошачи раније сами куповали бројила, она постепено, уз мање или више проблема правне природе, углавном на добровољној бази, прелазе у власништво дистрибуција.

Ко не потпише уговор, кажу у ЕПС-у, остаје власник бројила, али сам сноси одговорност за исправно функционисање тог уређаја и плаћа трошкове његовог одржавања. То значи да све што се поквари, укључујући и инсталацију, грађани морају да плаћају из свог џепа. Ако је за утеху свима онима који се премишљају да ли да своја бројила предају у руке радницима из дистрибуције и искуства суседних земаља су готово идентична. У Словенији се, на пример, замена бројила такође обављала без икакве надокнаде. И тамо су грађани, који нису желели да предају бројило дистрибутеру били дужни да сами плаћају трошкове његовог одржавања. И у Чешкој одавно, још од пре рата, струјомери припадају дистрибутеру, јавља наш дописник из Прага Милан Лазаревић. У Прагу који броји око 1,2 милиона становника, има, према подацима које је за "Политику" изнео Петер Холубец, шеф одељења за штампу у Прашкој енергетици, 570.000 струјомера у домаћинствима и око 110.000 у такозваним малим привредним потрошачима. 

– Струјомери се очитавају три пута годишње, у случају да нису доступни из овог или оног разлога, а потрошачи сами очитавају бројила и пријављују потрошњу или се на основу раније процењује текућа потрошња. Важи правило да, ипак,  најмање једном годишње струјомер мора да погледа стручни радник из дистрибуције који контролише његово стање, да ли је исправан, пломбиран... У последње три године Прашка енергетика уводи дигиталне струјомере и већ је таквих око половине у чешком главном граду. Они су скупљи, али су много сигурнији против злоупотреба, прецизнији у мерењу и омогућују у наредној фази увођење и очитавање потрошње на даљину. Због тога се продавцу и исплати да их уводи – пише Лазаревић.

-------------------------------------------------------------------------

ШТА КАЖУ ГРАЂАНИ

Битно је да је џабе

Да немају много избора и да ће највероватније потписати уговоре који су од Електропривреде стигли на њихове адресе био је најчешћи одговор Београђана које смо јуче анкетирали. Како кажу, о акцији Електропривреде Србије, данима се  расправљало у комшилуку и углавном је већина закључила да је за њих најбоље да се одрекну старих мерних уређаја. Гојко Тодоровић, пензионер из Београда, казао је да је већ предао своје бројило.

– Шта да радим? Дошли су и рекли да ми бројило није исправно, и однели га на поправку. Онда сам потписао Уговор који су ми понудили. Судећи према реаговањима из комшилука, сви ће старе уређаје вероватно предати дистрибуцији.

И Нада Петровић ће, како каже, ускоро уступити своје бројило. Објашњава да јој је најбитније да неће имати никаквих новчаних трошкова.

– Ако не потпишем, мораћу сама да одржавам уређај. Сви ће то на крају да ураде – мисли Петровићева и каже да њене комшије из зграде у Нушићевој улици имају сличне ставове о овом питању.

Да су му узели много тога и да је бројило најмање важно, сматра Јово Јовић и признаје да не зна шта може да очекује од ове акције. Како каже, вероватно ће пристати да му радници из дистрибуције уграде савременије бројило. Признаје и да је прилично уздржан према овој акцији. Да му, каже, којим случајем није свеједно и да му није стало до бројила, не би тек тако попустио.

Драгана Маринковић каже да јој је најбитније да ту замену неће морати да плаћа, а старо бројило ће већ некако прежалити.