Подаци тек у октобру

Ни два месеца по истеку рока за пријављивање одузете имовине након Другог светског рата, Дирекција за имовину Србије још није сачинила списак са бројем наследника из матице и дијаспоре, који су до 30. јуна поднели захтев за евидентирање имовине. Многи још нису добили ни потврде, иако је законски рок од седам дана већ одавно истекао.

Помоћник директора Дирекције за имовину Милица Ђорђевић каже да они нису стигли да обраде ни све препоручене пошиљке, а на обраду чекају и пријаве које су наследници лично доносили у Дирекцију.

Проблем је што ова установа нема довољно људи, а ни компјутера да брже убацује податке из пријава грађана у рачунар, тако да ће, како је казала, морати од владе да затраже помоћ како би се овај посао привео крају. Према њеним проценама, требало би очекивати да се до краја октобра обраде подаци из пошиљки са захтевима за евидентирање имовине.

"После састанка представника Мреже за реституцију и Републичке дирекције за имовину, недвосмислено се може утврдити да је број грађана који су поднели пријаве, далеко већи него што се до сада спекулисало, као и да то није коначан број оних који потражују имовину", истакао је координатор Мреже Миле Антић.

О томе говори и податак да је само у последњој недељи јуна у Дирекцији за имовину пристигло око 100.000 препоручених пошиљки, које у просеку садрже три појединачне пријаве.

Док Дирекција не сачини комплетан извештај о евидентирању пријављене имовине не може се донети ни Закон о реституцији, чије се доношење очекује крајем године.

У међувремену, док се чека на овај закон, како упозорава Антић, спречава се примена појединих одредби Закона о пољопривредном земљишту, пре свега члана 92, који предвиђа да се тамо где постоје стари власници земљиште може изузети, а држава га може издати у закуп, најдуже до три године.

"Уколико немате потврду о имовини, уговор о закупу на вашем земљишту може се закључити и на дужи рок. То значи да се стари власник, уколико није добио потврду на време, може појавити тек након закључивања дугорочног уговора тако да може доћи до непотребних судских спорова. Стога ове радње треба обуставити док се не приложе потврде о имовини", каже Антић.

Он је истакао да има сазнања да се у Рашкој области продаје одузето земљиште које је било дато војсци на коришћење. Сачињени су проспекти за продају национализованих хотела у Матарушкој Бањи, Бањи Ковиљачи, затим за хотеле "Сплендид" и "Ексцелзиор" у Београду мада су наследници пријавили ту имовину.

У вези с овим незаконитим појавама Мрежа за реституцију очекује да ће председник парламента Предраг Марковић на првој наредној седници, као тачку дневног реда ставити Предлог закона о привременој забрани продаје национализоване имовине где постоје власници.

Поводом апела Одбора Скупштине Србије за приватизацију да обуставе даљу приватизацију имовине која има власнике, Антић сматра да апел има смисла само ако уместо тога изгласају Предлог закона о привременој забрани располагања одузетом имовином.

"Такав предлог закона већ је поднела народна иницијатива за реституцију и предвиђа забрану не само продаје већ и оптерећења одузете имовине, заснивање хипотеке, залога, закупа", каже Антић.

У Мрежи за реституцију сматрају да је евиденција имовине непотребно дуплирање поступка, због тога што у процесу евиденције наследници нису били обавезни да доказују право на повраћај имовине, већ само поднесу захтев за повраћај одузете имовине. Након доношења закона о реституцији наследници ће морати да доказују своје право на повраћај одузете имовине.