Млада, а већ велика фирма

У свеопштој кризи, с рђавим примерима приватизације, с великом беспослицом, губицима радних места, има и примерa предузећа која као да не послују овде. Посла преко главе код куће и свету. Плате и то добре – на време. Сви радници пријављени и осигурани. Планирају се послови и запосленост на годину, две – пет.

Да овакав увод не би неосетно прешао у својеврстан „пи ар”, боље је да говори први човек београдског „Феромонт инжењеринга АД” – Зоран Нијемчевић.

Предузеће је основано 4. јуна 2001. године. Група од 14 искусних инжењера, углавном из тадашњег „Термоелектра” одважила се да крене својим пословним путем. И сада су сви на броју и успешно воде, у правом смислу речи, своје предузеће у коме су и једини акционари. Искусни инжењери знали су кога треба са собом повести – најбоље раднике. Кренули су од нуле, а данас имају 600 запослених. Млада фирма се за кратко време сврстала међу велике, прича не без поноса у гласу Нијемчевић и додаје да би, данас, можда, све то било много теже и компликованије.

У „Феромонту” је 600 стално запослених, али повремено се ангажују и радници предузећа која кубуре с послом. Важно је, каже наш саговорник, да се испоштују рокови које је поставио наручилац, али и квалитет посла. Осим у Београду, где је централа фирме, у Панчеву ради и „Феромонт опрема” (бивши „Минел опрема”). Тамо је од 140 до 150 запослених, као производно предузеће, које изводи радионичке послове и припрема опрему и делове за ЕПС. Ту фирму су купили садашњи акционари на аукцији. Осим за ЕПС, панчевачки погон ради за НИС и цементаре.

У ЕПС-у је ангажовано, како кад, од 200, 250 до 300 радника. Остали обављају послове у НИС-у, цементарама, а бар 250 радника је деташирано у Немачку на основу међудржавног споразума са том великом земљом.

Да не буде неспоразума, упозорава Нијемчевић, нису његови радници отишли у Немачку што овде немају посла. Имају га. У Немачкој раде све што и овде, али по новој технологији и са новим материјалима. Уче, „краду” занат на најбољи могући начин и све то – за добре паре, истиче Нијемчевић и додаје да сви ти „бочни” послови нису нити могу бити на уштрб потреба и задатака домаћих фирми, поготово ЕПС-а.

Плате су редовне и знатно изнад просека, али Нијемчевић не би да их израчунава, јер су у тај просек укључене и поприличне зараде са свим порезима и доприносима за Немачку. Не би, каже, да неко стекне утисак како је код њих боље него што стварно јесте. „Добро је, док се не жалимо”, каже шеретски.

На питање, како се „сналазе” у запошљавању добрих мајстора, пре свих заваривача и машинбравара, Нијемчевић каже да за „Феромонт”, као велику и добру фирму, са сигурним пословима, солидним зарадама и њиховим благовременим исплатама, није проблем да дођу до добрих радника. Нема дана, сведочи Нијемчевић, да понеки радник не закуца на њихова врата тражећи посао. Обичај је, каже, постао да раднике примају почетком пословне године када се зна шта ће се и где радити и колико им је радне снаге потребно. Признаје да је до доброг мајстора, а поготово младог радника жељног и вољног да ради и учи, доста тешко доћи, јер нове генерације ђака нису баш вољне да се посвете занатима, па чак ни добро плаћеним струкама какве „Феромонт” радо запошљава.

Његова фирма, признаје, нема много вајде од слања радника у Немачку, али зато имају запослени, јер су тамо плате много боље. Зато се и приликом упућивања радника на послове у Немачку води рачуна и о њиховим интересима – да с бољим и већим примањима реше и неки свој животни проблем или измире неку већу новчану обавезу.

----------------------------------------------

Чека се одговор НИС-а

До јуче су, каже Нијемчевић, у НИС-у имали по 200 до 250 радника стално ангажованих на заваривању цевовода. С доласком новог већинског власника дошло је до застоја у ангажману. Зашто? Да ли Руси имају неког свог извођача? Не, уверава нас, Нијемчевић. Руси су хтели само да до најбољих и најјефтинијих мајстора дођу на јавном тендеру иако на то нису принуђени. Та процедура је још у току, али сви су изгледи да ће „Феромонт”, као лидер у овим пословима, наставити посао тамо где је јуче стао.

С. Костић