Драгачевска труба из Љубљане

Гуча – Међу приложницима за Музеј трубе, управо основан уочи 50. Драгачевског сабора у Гучи, јесу и двојица Љубљанчана, пензионер Алекса Протић (74) и вајар-ковач Роберт Струна (42). Донели су и Сабору поклонили трубу од кованог гвожђа начињену у Робертовој радионици, и очекују да добије место на неком комаду клесаног музејског камена.

– На почетку посла то је била гвоздена штангла дугачка пет метара, затим ужарена на температури од 800 степени па извађена из пећи и искована. Роберт је на овом комаду метала радио пуне три седмице, са двојицом помоћника – прича Алекса Протић за „Политику“ у канцеларији директора Сабора, придржавајући поклон са обе шаке.

Пријатеља Струну он описује као једног од тројице водећих вајара-ковача у свету данас, а иза тих речи стоје каталози као сведоци. Саговорник наглашава пример, за илустрацију:

– Струна је недавно продао један свој уметнички рад руском милијардеру Роману Абрамовичу, док је овај боравио на јахти усидреној у Шибенском заливу. То је статуа Јустиције, такође од кованог гвожђа, коју му је Рус платио 600.000 евра.

Драгачевска труба из Љубљане је, разуме се, безгласна, и нема тог музичара који би је дуже задржао у рукама.

Иза несвакидашњег, изузетно вредног поклона Гучи, тече људска прича из два дела. Један од дародаваца је, презиме поручује, рођен у Гучи, али је неупоредиво већи део живота провео испод Триглава.

– Због четничког порекла породице нисам се могао надати посебној будућности овде, па сам још 1958. године отишао у Љубљану и остао заувек. Тамо сам завршио правни факултет али сам цела века радио као привредник у Словенији – приповеда Протић.

Успео је да уреди живот тако да, од 1961. године, баш сваког лета бар по неколико дана проведе у завичају и тако присуствује свим досадашњим саборима трубача. И то увек као један од људи у организацији приредбе, задужен углавном за генералне пробе, али никад за динар хонорара.

Шта је Роберта Струну, поред пријатељства са старим Драгачевцем из Љубљане, навело да се уврсти међу дародавце?

– Он се нада да ће му овај рад постати и улазница за неки посао у Србији. Заједно смо чули, рецимо, да ће америчка компанија која држи челичану у Смедереву поклонити том граду кип Проклете Јерине, уколико неко успе да га начини од кованог гвожђа и тако покаже да она није била само мит – објашњава Протић.

И он каже да поклон-труба ликом мало вуче на џезерске, необично је и што су слова на местима дирки откована у латиници, али све то припада, је ли, уметничкој слободи.

Г. Оташевић