Путеви изненађења

Предубеђење је најбржи пут ка изненађењу: док сам за „Политику” својевремено писао из Америке, често сам се чудио, уз остало, неравнинама на коловозима и Вашингтона и Њујорка, јер сам замишљао да је бар „нација на четири точка” превазишла неугодна труцкања. Неочекивани су ми били и ненајављени нестанци струје у елитним насељима, земље из које су проналасци осветлили свет.

Ових дана оданде стижу извештаји да такве неприкладности нису само изузеци већ и део нежељеног правила по коме су сада прилично запуштена добра којима се Америка уздизала.

„Пут којим Америка сада иде неосветљен је, џомбаст и не води никуда”, управо је упозорио тамошњи нобеловац Пол Кругман. Прибегао је претеривању да би указао на алармантна помањкања у делу система намењеном задовољавању општих потреба.

Криза је, наводи се такође у „Њујорк тајмсу”, изазвала драстичне резове, па и, донедавно незамислива, одрицања. Историјско достигнуће – асфалтирани друм – пропада у низу провинцијских подручја, тако да се на многом местима његова некад глатка, а временом излокана, површина, покрива макадамом, туцаником, шљунком. Само у Мичигену, прецизира лист, 38 од 83 округа је применило, бар у неколико случајева, такве „рокаде”, због чега је Универзитет Пердју сазвао саветовање под ироничним називом „Повратак у камено доба”.

У Колораду Спрингсу су напори за смањивање буџетског дефицита довели до „помрачења” јер је угашена трећина уличних светиљки, док се чак и станари две елегантне вишеспратнице у престоничном предграђу Бетезди жале на „пречесте прекиде у снабдевању електричном енергијом”. У последњих двадесетак година број масовних нестанака струје, не рачунајући оне изазване временским непогодама, повећао се за 124 одсто, јавио је Си-Ен-Ен.

„Чудима” се придружило и предграђе Атланте Клејтон, где је укинут комплетан јавни превоз аутобусима. Не заостају ни Хаваји који су се у штедњу упустили тако што су школску годину скратили за 17 дана (петком)…

Овакве муке не могу, наравно, да се пореде с патњама пострадалих у садашњим поплавама, клизиштима и пожарима на огромним пространствима Азије и Европе, као и катастрофалним нафтним загађивањем приобаља САД. Али, заједно с њима показују да масе људи и у земљама које важе за глобалне или регионалне силе још нису довољно заштићене ни од климатских ни од економских и технолошких ломова. И да им је свакодневица испуњена ванредним трпљењима, усред истрајно појачаваних мера за, унутрашњу и спољну, безбедност држава (парадокс уочен и пре пет година кад се испоставило да Вашингтон може да води ратове у Авганистану и Ираку, али не и да благовремено помогне пострадалима од урагана у Њу Орлеансу).

Проблем би могао да се сведе, као и обично, на кретање новца, поготову пореског. Кругман сматра, наиме, да је лом у инфраструктури Америке последица тридесетогодишњег курса који је смањивао моћи државе, којој је пребациван вишак бирократичности и мањак ефикасности у поређењу с неспутаним деловањем тржишта. Тамошња политичка елита је, наставља, показала да ће радије пристати на урушавање стубова система него на повећање дажбина најбогатијим (два одсто) сународницима.

Тако се стигло, по њему, до кризе у којој су задовољени интереси само врло имућних док су занемарене основне потребе осталих, као што су редовна опскрба струјом, добри путеви и солидно образовање, које би требало да се подмире из државног буџета. Подсећајући да су школованост и развијена инфраструктура од суштинске националне важности, он изриче и још једно упозорење – да у том погледу напредују „растуће економије” док „Америка назадује”.

Нико не спори, међутим, да је Америка и данас најмоћнија, да је више пута успела да се извуче из криза којима други нису одолели да одржава примат у технолошким изумима. Али, британски историчар Тимоти Гартон Еш је недавно у „Гардијану” записао и да кад год дође у Америку примећује да су „све више запуштени и застарели аеродроми, путеви, јавни простори”, па да се „можда” лидерство у модерним остварењима „после дугог обитавања на Западу враћа у Азију”.

У поменутој перспективној Азији је, пак, још више изазова. Делимично их изражавају експерименти какве још нико није извео, а делом одражавају искушења налик онима кроз која је Запад већ прошао.

М. Пантелић