Нервира ме кад се о младима говори као о проблему

Највећи проблем младих у Србији данас је незапосленост. Родитељи су им идоли, најдража социјална активност дружење с вршњацима, а пре уласка у сексуалне односе желе да имају стабилну везу најмање девет месеци. Нису активни у кућним саветима и омладинским организацијама, али јесу у спортским активностима. Иако и даље желе да из села оду у град, из града у Београд, а из Београда у иностранство, тај тренд је у последње три године смањен за 11 одсто

Овако, по истраживању Министарства омладине и спорта изгледа данас просечан омладинац у Србији и по томе се не разликује много од својих вршњака у свету. Од скоро седам милијарди људи на планети, млади чине ону „једну златну” како их називају Уједињене нације, које су пре 12 година 12. август прогласиле светским Даном младих.

У Србији се овај међународни празник обележава по трећи пут, од како су млади добили своје министарство блокирајући на цео дан владу Србије 2007. године.

– Кад је основано Министарство у Србији је било само пет канцеларија за младе, а данас их има 107, од Прешева до Суботице. У Нишу ће за Дан младих бити организовано упознавање са активностима невладиних акција, у Новом Саду ће уприличити академске активности на Штранду, београдска канцеларија ће делити интер рејл карте, у Панчеву ће бити расхлађивање – бесплатан приступ базену… Истовремено, од данас почиње и обележавање Године младих у светским размерама – набраја у разговору за „Политику” министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић док седимо у Палати Србија. Она каже да је тражила да у називу Министарства буде прво омладина, јер је знала да ће спорт да буде доминантан и да је омладина Србије превалила далек пут откако се њиховим проблемима бавила само „група у одељењу управе у оквиру сектора Министарства просвете”…

Шта је то на шта се млади највише жале?

Три су кључна проблема младих у Србији данас: незапосленост, неинформисаност (има информација, али не о ономе што њих највише занима) и слободно време. То је оно што су млади сами дефинисали и ми смо одмах кренули са решавањем тих проблема: отпочели смо програм омладинског предузетништва и самозапошљавања, јер 80 одсто младих ради за другог, ту је програм „Прва шанса” Министарства за економију и Националне службе за запошљавање са којима имамо посебне уговоре. Више од 1.000 младих је прошло кроз предузетништво. Ми их обучавамо како да да постану предузетници, а из Фонда за развој добијају старт ап кредите. Већ имамо 171 предузеће младих и неки од њих извозе, чак и у Америку. Ево примера девојке из Крагујевца која има само 18 година и изгледа као панкерка, али има своје предузеће. Дакле, може се. Даље, покушавамо преко канцеларија за младе да их информишемо како да користе разне наше и стране програме, какву врсту културних активности имају на располагању… Наш сајт је www.mos.gov.rs.

Родитељи се најчешће жале да већина младих ништа не ради, даспавају до подна, да продужавају студирање јер посла нема, да се у касним годинама одлучују за родитељство…

Мени је страшно жао када се млади оптужују и од њих очекује не знам шта, јер се заборавља у којем су времену одрастали: имали су три године када су почели сукоби у бившој Југославији, пет када су нам уведене санкције, десетак година када је било бомбардовање, 14 када је убијен премијер… То је ситуација коју они нису изазвали него наследили.

Кад сам постала министар, млади су били тема ударних вести само и једино када су били жртве или починиоци насиља. Нико није био на првој страни зато што је освојио неку награду, зато што је утицао у својој заједници да неко ђубриште постане парк, као што је сада случај. Србија је била једина земља у региону која није имала стратегију за младе. То није чињеница него симптом – да земља нема визију шта да ради са својим младима, да не води системску бригу о њима, нити их уопште види као групу… Млади тада једноставно нису били тема.

Значи данас млади јесу тема, то највећи успех вашег министарства?

Јесте, циљ је да се зна да млади постоје у овом друштву и да нису проблем. Они су ресурс, потенцијал, али им није посвећивана пажња. Ја имам велико поверење у њих и нервира ме када се о њима говори као да су проблем. Моја порука младима је да верују у себе, јер могу да промене свет. Ево вам пример младих који су на тромеђи својих села код Ниша, дивљу депонију претворили у парк. То су вам будући лидери. Волела бих да се такве ствари промовишу у Србији, да ова прича буде на првој страни, а не пуцњава и џип.

Истраживања показују да није заустављен тренд одлива мозгова. Да су ваша деца у позицији да оду на студије у иностранство, да ли бисте их подржали?

Иако су они још мали, то питање ја стално себи постављам и зато радим на томе да млади не одлазе из мањих средина у веће, да не одлазе из већих средина у Београд и да не одлазе из Београда трајно у иностранство, не само зато што су Србији потребни, већ и зато што се тако растурају породице. Тај тренд је опао за 11 одсто у последње три године, што није довољно, али јесте охрабрујуће. И последње ЦЕСИД-ово истраживање показује да 16 одсто младих од 20 до 24 године жели да оде у иностранство, а у групацији оних од 25 до 30 година само 11 процената. Зато је поред постојања овог министарства, потребно да укупна перспектива буде боља.

Да, али је ово министарство обично међу првима на удару када се спомиње реконструкција владе… Да ли ће по Вашем мишљењу преживети политичку комбинаторику?

Ако желимо младима и спортистима да кажемо „Ви нисте битни”, онда хајде да укинемо министарство. Нисам битна ја, нисам ја рођена као министар. Мада кадровско решење јесте битно, важнија је институционална брига о младима, сигнал који се шаље да они за једну земљу јесу битни.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Антић је био добар избор

Много се прича се о смени селектора фудбалске репрезентације Радомира Антића. Питамо Вас као највијача – да ли је пласман на Светском првенству успех или неуспех?

– Не смем јавно о томе да говорим, јер ФИФА увек реагује казнама кад се политика меша у спорт. Ја имам своје приватно мишљење, али у овом интервјуу нисам навијач већ министар. Могу да кажем да је сам пласман на Мундијал представљао успех, имајући у виду какав је фудбал у том тренутку био, да је руководство Фудбалског савеза добро формирано и да је Антић био добар избор.