Отимање око пара којих нема

Србија ни ове године неће моћи да избегне ребаланс буџета. И око тога нема спора. Оно око чега се министри не слажу је – ко ће после јесењег прекрајања државне касе добити више, а ко мање новца. Како сазнајемо, Млађан Динкић ће за преговарачким столом са Међународним монетарним фондом омекшати свој захтев, да пензије и плате треба одмрзнути још у току ове године, али ће заузврат инсистирати на издашнијим расходима за субвенције грађанима и привреди. Са друге стране, министарка финансија Диана Драгутиновић мисли да држава превише новца троши на субвенције.

Поједини економисти, међутим, сматрају да се министри отимају око пара којих заправо нема. Јер, Србија ће пре него што од ММФ-а било шта затражи прво морати да одговори на питање како мисли да нађе 1,5 милијарди евра за покривање већ одобреног буџетског минуса.

– Ако је приликом претходне посете ММФ-а договорено да ће се већи фискални дефицит финансирати продајом државних обвезница, а то није дало очекиване резултате, разлика се мора негде наћи – сматра Иван Николић, сарадник Економског института, који се не слаже са премијером Мирком Цветковићем да покривање минуса у каси неће бити проблем.

Од када је мисија из Вашингтона напустила Србију (дакле, у претходна два месеца), продајом својих папира, држава је успела да од потребне 73, сакупи свега 42,6 милијарди динара. То према оцени нашег саговорника није охрабрујуће и држава ће разлику до краја године морати да обезбеди додатним задуживањем код банака или других финансијских институција. То је, без сваке сумње, далеко скупље.

Питање могућности крпљења буџетске рупе државним записима поставио је јуче и економиста Миладин Ковачевић на представљању извештаја о инфлацији у Народној банци Србије. Вицегувернер Бојан Марковић одговорио му је да се нада да ће са јачањем поверења у динар порасти интересовање за државне обвезнице.

Да мука буде још већа буџетски приходи су, после јунског опоравка, у јулу опет почели да подбацују. Јер, Слободан Илић, државни секретар у Министарству финансија, потврдио је јуче за „Политику” да су у току седам месеци укупни приходи државе мањи за два одсто од планираних. Према његовој оцени, то није забрињавајуће, јер ће приходи и расходи у другој половини године остати у договореним границама.

Према његовим речима, још није познато ко ће после јесењег прекрајања државне касе добити више, а ко мање новца. Надлежно министарство је припремило податке о томе како тече наплата и исплата средстава из буџета, али док влада не заузме јединствен став, Слободан Илић о томе не жели јавно да полемише.

– Нејединствен став и различити појединачни иступи само би ослабили нашу преговарачку позицију пред мисијом из Вашингтона – сматра Илић.

Премијер Мирко Цветковић пре два дана истакао је да је логично да сви желе да плате и пензије буду више, али то зависи од тога да ли имамо средстава.

– Како тренутно стоје ствари, тешко је веровати да би то било оствариво. Но никад не реци никад, сачекајмо да видимо шта ће бити – истакао је Цветковић и тако после министра Расима Љајића такође заузео став супротан министру Динкићу.

Милојко Арсић, премијеров саветник, не крије да би свог шефа посаветовао да расходи за субвенције у државној каси буду мањи, а државне инвестиције веће. „Ипак мислим да је преурањено говорити о ребалансу буџета који нас очекује тек за два месеца”, објашњава Арсић.

И док је Иван Николић убеђен да Србија нема пара за повећање плата и пензија, нити било какве друге додатне државне издатке у тренутку кад каса зјапи празна, његов колега Мирослав Здравковић, уредник сајта Ekonomija.org, сматра да ће минус бити мањи од очекиваног. Према његовој рачуници, уместо 160 милијарди динара, дефицит ће бити 20 милијарди мањи. Прерачунато у проценте, уместо договорених 4,75, мањак ће бити око четири одсто. Ако принос средстава буде обимнији, дефицит ће износити око 3,6 одсто, израчунао је Здравковић. Према његовој ранијој оцени, то значи да ће се у буџету појавити вишак новца и да је само питање како га најпаметније искористити. Иван Николић, са друге стране, каже да није ни битно да ли ће разлика између прихода и расхода бити мања од договорених 4,75 одсто. Важно је само како ће се и чиме премостити очевидан јаз.

А. Николић