Српске самице под надзором два министра

Иако би у Србији ускоро требало да заживи банка сперме и јајних ћелија, чини се да је могућност избора донатора, који личе на познате филмске звезде, спортисте и музичаре, далека будућност. Ова врста услуге, међутим, увелико је одомаћена у једној банци сперме у Калифорнији, која брачним паровима и појединцима нуди не само могућност вештачке оплодње, већ и избор донатора који личе на познате личности. Тако је у широкој палети услуга ове банке и портал са донаторима, који личе на славне холивудске глумце, чије би психофизичке карактеристике родитељи желели генетски да „пренесу” на своје потомке.

Укуцавањем имена неке јавне личности, на пример Бред, улази сеу претраживање базе података, која ће аутоматски „избацити” сва имена познатих личности (Пит), односно донатора који неодољиво подсећају на њих. Дакле, ако не могу да се удају за Бреда Пита и са њим добију дете, потенцијалне мајке могу да одаберу кандидата који подсећа на њега. Да ли ће управо такву одлуку донети и његова бивша супруга Џенифер Анистон (41) још није званично потврђено иако је ова атрактивна глумица, после једног брака, веридбе и неколико неуспешних веза, недавно изјавила да је све ближа одлуци да се подвргне вештачкој оплодњи како би испунила своју највећу жељу – добила дете.

– Жене све више схватају да им није потребан мушкарац да би постале мајке. Времена су се променила. Задивљујуће је колико данас има опција, за разлику од наших родитеља, који често нису могли да добију потомке јер су предуго чекали – изјавила је Џенифер за магазин „Пипл” и поновила да и даље највише на свету жели да оснује сопствену породицу.
 

Могућност да жене без партнера имају право на лечење биомедицински потпомогнутом оплодњом, како се то стручно каже, умало је могла да мимоиђе жене у Србији да није било амандмана на истоимени закон, које су у Скупштини Србије поднеле Гордана Чомић, Снежана Стојановић-Плавшић и Александра Јерков. Првобитном верзијом то право дато је искључиво брачним и ванбрачним паровима.

– То је основно женско и људско право и зато сам потписала амандман који омогућује женама без партнера, које се одлуче на тај корак, да то и ураде. То сматрам логичном и најнормалнијом одлуком. Постојање партнера није гаранција за стицање таквог права. Свако од нас познаје бар једну жену која има тешкоће да остане у другом стању, којој је лечење недоступно или прескупо и која је изложена притиску средине да биолошки сат незаустављиво откуцава – истиче Гордана Чомић и додаје да је обавеза државе да помогне свим женама које не могу да дођу до потомства природним путем. Како каже, овим законом држава треба да поручи свим будућим мајкама да мисли на њих и њихову децу.

Жене без партнера нису баш у потпуности законски изједначене са онима које нису саме, јер сагласност о њиховом лечењу донираним ћелијама морају претходно да дају двојица министара: ресорни (министар здравља) и његов колега задужен за рад и социјална питања „ако за то постоје нарочито оправдани разлози” (члан 26).

Да ли ће то утицати на смањење броја захтева самохраних мајки да се подвргну оваквом медицинском третману имаћемо прилику да се уверимо пратећи рад Управе за биомедицину, која ће водити Регистар донора полних ћелија како се не би десило, између осталог, да дође до инцеста, односно да биолошки брат и сестра постану законски муж и жена.

Познато је да су највеће банке сперме на свету Криос интернешенел у Данској, Калифорнијска криобанка у Лос Анђелесу и Ферфакс криобанка у Вирџинији. А, када је реч о донаторима, предњаче Данци захваљујући којима у овој земљи годишње затрудни хиљаду жена. Њихови донатори су углавном студенти и спортисти, који за своју донацију добијају око 40 долара. Нашим законодавством, међутим, забрањено је нуђење, односно донирање репродуктивних ћелија и ембриона ради стицања имовинске или било које друге користи (члан 28).

Да све земље ипак не гледају благонаклоно на донирану вештачку оплодњу најбоље потврђује Турска, у којој се оплодња спермом донатора из иностранства сматра кривичним делом. Према турском закону, свака жена која користи услуге стране банке сперматозоида да би затруднела подлеже кривичној одговорности и могућности да добије казну затвора до три године. Како је објавило Министарство здравља, таква санкција темељи се на члану Кривичног закона земље, који забрањује турским држављанима да скривају очинство своје деце. Иако су донације сперме за вештачку оплодњу већ дуго илегалне у Турској, због чега су жене које желе да остану у другом стању вештачким осемењавањем путовале у иностранство, према критичарима закона, права је енигма на који начин ће држава контролисати примену, односно кршење овог закона. Ко ће бити „овлашћени сведок” за праћење збивања у гинеколошкој клиници?

 Зорица Карановић