У царском граду Бечу

Братислава, 3. август – Некадашњи Пресбург, Прешпорок или Пожун, представља једини европски град који се граничи с две стране земље – Аустријом и Мађарском. Беч и Братислава су удаљени нешто мање од шездесет километара. После свега сат времена, воз који је кренуо из Беча стигао је у град који би се укратко могао описати као типична „аустроугарска” варош, слична војвођанским градовима. Карактеристичну хабзбуршку архитектуру, у нешто новијим деловима Братиславе, смењује добро познато социјалистичко сивило. Попут архитектуре, и дочек житеља главног града Словачке био је доста хладан. Од намргођених кондуктера, преко угоститеља који користе сваки ваш тренутак непажње не би ли вам извукли који евро или цент више, до обичних грађана који доста плашљиво реагују када проговорите енглески језик. Изгледа да је чувено словенско гостопримство ипак само легенда. Тих дана у Братислави гостовала је и Црвена звезда. Као што смо већ навикли прошла је неславно, а хулигани прерушени у навијаче по ко зна који пут кројили су „слику” Србије.

Беч, 5. август – Престоница неколико империја, дом Моцарта, Бетовена и Штрауса, данас представља једно од најважнијих политичких, културних и туристичких седишта Европе. Скоро да није било периода у нововековној и савременој историји у коме Беч није био у жижи континенталних и светских дешавања. Мноштво музеја, позоришта, галерија, палата, али и сама градска архитектура чине Беч јединственим градом историје. Својом лепотом посебно се издвајају царске палате Белведере и Шенбрун. Њихова барокна архитектура и божанствени вртови чине да се осетите као да сте се вратили у период хабзбуршког царства, дворских балова и бечког валцера. Овде се заиста може осетити дух старе Европе. Царски град! Но, Беч је и град гастарбајтера. Свуда срећем наше људе, на станици, у превозу, парковима, музејима... Скоро да нема града у Европи у коме не можете чути неки од језика постјугословенског простора.

Љубљана, Новиград 8. август – После Беча наставио сам путовање даље кроз земље некадашњег аустроугарског царства. Љубљана је послужила као успутна станица до Истре и хрватског Јадрана. После европских велеграда и тронедељног путовања одлучио сам се за предах и краћи одмор у истарском Новиграду на обали Јадранског мора. Цела ова регија представља праву европску оазу на ободу „балканске пустиње”. Као да није део Хрватске, већ неке развијене земље са запада или севера Европе. Савршено место за одмор.

Загреб, Београд, 10. август – Воз из Загреба за Београд каснио је два сата. Овај уобичајени инцидент најавио је повратак у балканску свакодневицу. Напокон, Београд! Град оријенталне поспаности и спокоја уз све своје мане задржао је у себи нешто од те истинске човечности. Ово тронедељно путовање и посета европским градовима навели су ме да почнем да поштујем Београд више него раније. По својој архитектури и историји наша престоница се свакако може сврстати међу европске метрополе. Нису на мене најснажнији утисак оставили бечки, берлински или амстердамски музеји, дворци, споменици, тргови и друга туристичка одредишта, већ људи. Њихова отвореност, љубазност и гостопримство. Читаво путовање прошло је без и најмањег инцидента а становници ових градова су увек били спремни да помогну. У Берлину је било довољно да се зауставим на углу двеју улица са раширеном картом града, па да неко од случајних пролазника приђе и упита да ли ми је потребна помоћ. Е, то је Европа!

Горан Тепшић