Скупштина у ружичастом

Још се није осушило мастило председниковог потписа са парламентарно усвојеног Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције, а медији су јавност спектакуларно заглушили вешћу да се „Гранд продукција“ из легла телевизије Пинк премешта у окриље телевизије Фокс.

Вест о петпарачком догађају, која је одавала утисак стабилности попут петнаест милиона евра у готовини, показала се и сама петпарачком. После само једног дана узнемирујуће неизвесности, објављено је да „Гранд продукција“ остаје тамо где је и била, у свом природном амбијенту, у орбити телевизије Пинк, да тој медијској кући и надаље даје онај колоритни смисао матичног жанра из којег се роје и остале емисије.

После једне блудне ноћи, о којој су, готово са лица места, сладострасно извештавали сви медији, разметна се кћи, заслепљена раскалашном, ризичном и лисичји лукавом понудом, вратила своме скромном и честитом, ружичастом дому, „као упоришту за високе резултате на свим нивоима бизниса у оквиру снаге система“, како је званично саопштено. Петнаест милиона евра, колико је требало да буде плаћен њен одлазак од куће, само је једнократна сума, а дом је дом – његове су своте, ако и нешто мање, ипак перманентне и, summa summarum, неисцрпне. На крају, али не и на последњем месту, овај наставак родбинског суживота подразумева „подизање квалитета и културног нивоа“, како је Саши Поповићу и Лепој Брени, несташним главама „Гранда“, наложио Жељко Митровић, мудра глава Пинка. Судећи према већ достигнутом „културном нивоу“, потенцијал даљег усавршавања је грандиозан.

Пинк „Гранд“ и гранд „Пинк“ – то није тек пословна сарадња, него атракција по сродности душе; то није тек „лова“, него културна мисија без премца на Балканском полуострву.

Много простора у медијима поклоњено је, дакле, ономе што се није догодило, а и да се догодило – небитно је, и узето је пуно времена како би се мање судило о ономе што се догодило, а што је битно.

„Нација мора да има право на избор, да гледа нешто што је забавно, а не ратове и крв. Зашто да стално гледамо лешеве? Да бисмо пробудили миротворце? Не, нећете тако пробудити миротворце, пробудићете крволочност“, говорио је Митровић о програму своје телевизије, емитованом током наших недавних ратова. Као што тада питање није било да ли приказивати лешеве, него зашто производимо лешеве, тако и данас није питање да ли „Гранд” напушта Пинк, него зашто о томе уопште говоримо у време кад бисмо морали да говоримо о кршењу Устава у самом парламенту. Они који су дужни да доносе општеважеће антикорупцијске законе и да подстрекавају акције извршне власти за борбу против привредног криминала – сами производе корупцију!

Питање, наиме, није да ли ће љубитељи кича и некултуре гледати „Грандове параде” на Пинку или на Фоксу, него да ли ће нам свима поново бити уведене визе за путовања у земље Европску уније, које тек што су нам укинуте – а до чега може довести недавно обављено корумпирање антикорупцијског закона у Народној скупштини!

Закон о Агенцији за борбу против корупције, који је донет по хитном поступку управо зато да би биле укинуте визе, обавезивао је све јавне функционере који обављају више од једне јавне функције да се до 1. априла за једну одлуче, а другу или остале да препусте другима. Како политичари нису хтели да поступе по закону који су сами донели, сада су га изменили! То је еклатантан пример како чувари закона крше закон, најпре се оглушујући о обавезу коју им он прописује, потом га противуставно кројећи по мери својих интереса. Излази да је држава Србија приватна ствар владајућих политичара.

Изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције политичари су себи наложили да до 10. септембра Агенцији тек доставе списак својих функција, а да сама Агенција потом појединачно утврди где је посреди сукоб интереса. Парламент је овакве промене усвојио, председник их је потписао. Чланови Агенције за борбу против корупције поднели су тужбу Уставном суду и најавили тужбе надлежним међународним институцијама правде. Устав је прекршен према члану 6. и члану 102. који одређују шта је сукоб интереса и какав је положај народног посланика. Драго Кос, председник Групе држава Савета Европе за борбу против корупције, рекао је да би визе могле бити наметнуте грађанима Србије уколико „уследе такви кораци који би показали да то што се сад десило није тренутно, већ трајно стање и да постоји намера да се ситуација врати у време пре доношења Закона о Агенцији за борбу против корупције“. Измењен и допуњен, поменути закон није више на снази, а наш парламент и наша влада и даље су крцати посланицима и министрима који су узурпирали по неколико јавних функција – треба ли рећи, уносних.

Уставни суд, та последња инстанца одбране законитости, рећи ће шта има. Председник Србије је већ рекао. И сам за укидање дуплираних функција, он тврди да се то укидање не може учинити одмах. Ствар је, међутим, управо у томе да се то одмах учини, и да представници уставног поретка покажу спремност на одрицање од противуставних привилегија. Зашто им то није било изводљиво до 1. априла, како су сами у Скупштини најпре то одредили? У питању није објективност те промене, у питању су њени субјекти. Промене у држави, наиме, крећу се оном брзином којом политичари мењају своје навике.

Ова изјава председника републике о темпу одрицања од вишка функција умногоме подсећа на некадашњу изјаву председника „Пинк медија групе“: „Не може Пинк за четири године да промени наслеђе оних 500 година под Турцима.“