Европска камиказа

Људске летелице су падале и слетале, али ниједна до сада није намерно одаслата да се, као јапанске камиказе, зарије у Месец. Не буде ли грешака или одлагања, данас би требало да "паметна-1" (SMART-1), коју је израдила и послала Европска свемирска агенција (ЕСА), да се у пола седам по нашем времену забије у вулканску висораван, названу Језеро извесности.

За познаваоце крајолика Земљиног пратиоца, то је на југозападу.

Судар се може догодити и пет сати раније, ако летећа скаламерија случајно налети на неку вишу стену. У сваком случају, блиски сусрет одиграће се брзином од 7.000 километара на сат, што троструко надмашује надзвучне авионе.

Претпоставља се да ће се сместа распрснути или одскочити, зависно од угла под којим додирне тле. Место судара, близу кратера Клаусиус Б, биће у тами, тако да ће се редак догађај несметано посматрати с наше планете. Телескопима на тлу требало би да се опази избачена прашина, осветљена у виду перјанице, коју ће обасјати светло које се одбија од Земље.

С јонским мотором

Посматрања би требало да открију састав земљишта, јер ће већина састојака – избаченим силином удара – излетети до висине од 20 километара. Астрономи очекују да ће сонда, велика као веш-машина, начинити удубљење дубоко три и широко десет метара, данима пратећи облак прашине који ће се полако спуштати и, вероватно, покрити површину од око једног квадратног километра.

"Паметна-1" је избачена у септембру 2003, а до до Месеца јој је требало 14 месеци. Основна намена јој је испитивање нових јевтиних технологија, укључујући будући и јонски мотор, који је кроз свемир гура избацивањем јона гаса ксенона, и малене рендгенске детекторе.

До сада је облетела Земљин сателит више од 2.000 пута, снимајући површину и минерале, јер носи камере које хватају предмете и облике до 40 метара у пречнику. На Земљу је већ проследила најбоље дигиталне карте Месеца икада направљене.

Предстојећа проучавања помоћи ће научницима да боље разумеју Месечеву прошлост и одгонетну да ли је, заиста, настао кад је тело величине Марса, пре 4,5 милијарде година, погодило у млађану Земљу. То је, у сваком погледу, најверодостојнија научна претпоставка.

У следећим путовањима летелица ће носити побољшане рендгенске снимаче, а најављује се да ће полетети крајем 2007. или почетком 2008. године.

Улажење у путању кружења око Месеца започело је паљењем мотора 15. новембра 2004, а први научни подаци почели су да пристижу у јануару следеће године.

Доказ судара у стени

Један од циљева подухвата јесте да с истражи Врх вечног светла, планине која је непрестано окупана сунчевим зрацима, одржавајући температуру на подношљивих 20 Целзијусових степени испод нуле, што је изврсно место за базу с људском посадом. Сунчева светлост могла би, наиме, да осигура довољно енергије, а у околним кратерима могло би бити обиље воде.

Дотична летелица је једна у низу из тзв. јевтиног програма ЕСА, у којем се проверавају технологије за већа прегнућа. Зато је опремљена веома делотворним јонским мотором: соларни панели стварају струју која загрева и јонизује ксенонско гориво; јони се избацују терајући летелицу у супротном смеру. Такав погон има десет пута већи учинак од уобичајених ракетних и до сада је успешно прошао сва тестирања.

Проучаваоци Сунчеве породице посебно ће истражити једно од кључних подручја, басен Ајткен на јужном полу. Широк око 2.500 и дубок 13 километара, то је највећи познати кратер, а вероватно је настао ударом неког другог небеског тела. Довољно је дубок да се кроз танку покорицу може доћи до језгра. Гледајући у унутрашњост, научници ће, заправо, завирити у Месечеву прошлост.

Рендгенски спектрограф мериће зрачење које испуштају хемијски елементи кад површину обасјају сунчеви зраци, што ће потврдити да су стене састављене од магнезијума, силицијума, алуминијума и калцијума. Астронаути из "Апола 17" су, наиме, пронашли базалтну стену, на основу чега се замишља да је Месец настао када је тело величине Марса ударило Земљу пре око 4,5 милијарди година.