Отворени двадесети век

Прво коло од десет књига антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске из Новог Сада објављено је у јулу, а комплет од десет књига може се наћи махом у оним књижарама које објављују литературу из области хуманистичких наука.

Премијерно коло антологије чине „Књижевни радови Светог Саве” (приређивач др Томислав Јовановић), затим „Једноставни облици народне књижевности” (др Марија Клеут). „Поезија Дубровника и Боке Которске” (др Злата Бојовић), „Књига Доситеја Обрадовића” (др Мирјана Д. Стефановић), „Књига Јована Стерије Поповића”  (др Сава Дамјанов), „Књига Петра II Петровића Његоша” (Миро Вуксановић), „Књига Боре Станковића” (др Марко Недић), „Књига Иве Андрића” (др Славко Гордић), „Књига Милоша Црњанског” (др Миливој Ненин) и „Антологија српског песништва” Миодрага Павловића. Свих девет споменутих приређивача уједно су чланови уређивачког одбора ове едиције.

(/slika2)Замишљено је да наслов књиге буде име писца, а Иво Андрић и Црњански једини ће имати по три књиге, у прва три кола. Принцип је да све што је, на пример, најбоље од Доситеја Обрадовића, а по мишљењу приређивача и Уређивачког одбора, буде сабрано у једну књигу. Избор књига, па и текстова унутар појединачних издања, хронолошки је компонован, али је и жанровски разнолик.

– Ова антологијска едиција равномерно приказује српску књижевност, од народне до почетка двадесет првог века, с намером да остане отворена за изузетна дела која ће се појавити у току њеног објављивања и касније. Храброст је то што је Издавачки центар Матице српске уопште и започео највећи издавачки подухват данас, а да нема ниједног запосленог. Намера је да се од свега што је настало од 12. до 21. века одабере оно врхунско и антологијско, да се научно приреди, и са савремене тачке гледишта ревалоризује, објашњава Миро Вуксановић. – Избор књига за 20. век остао је „отворен”. Антологијаће као нарочит књижевноисторијски преглед стваралачки да представља и сучељује мерила свог времена и минулих доба.

(/slika3)Вуксановић ову нову едицију, за коју каже да има национални карактер, упоређује са претходним сличним пројектом „Српска књижевност у сто књига”.

– Сада ће своју књигу добити писци који у претходној нису ни споменути. На пример, Кодер, Драгутин Илић, Нићифор Нинковић. Биће и оних који ће добити мањи значај. Неће бити никаквих идеолошких предрасуда, а вредност књижевног дела први је и основни критеријум, тако да ће бити објављен антологијски избор дела Драгише Васића и Ђиласа, Мирка Ковача и Добрице Ћосића. Лазу Костића приређује Љуба Симовић на тај начин што из Сабраних дела од четрнаест књига издваја антологијски избор, у једној књизи. Тако се формира читава едиција, од Светога Саве, коме припада прва књига, до Горана Петровића и Басаре, који имају књигу 105 и 106, објашњава Вуксановић.

Према његовим речима, додатак едицији представљају посебне књиге, дела која Уређивачки одбор сматра изузетним, а међу којима је „Књига о Змају” Лазе Костића, затим Винаверова књига о Лази Костићу, Исидорина о Његошу, затим Андрићеви „Знакови поред пута”, Анотологија српског песништва Миодрага Павловића и друге.

Књиге имају платнени повез, у златотиску, штампане су на такозваном нераспадајућем папиру.

Иако је прво коло ове едиције подржала Влада Војводине, из буџета, сада ће, по новом Закону о култури, морати да иде на конкурс, што ствара неизвесност за будућност пројекта. Симболичну помоћ антологија је добила од града Новог Сада, док су средства за подршку капиталним пројектима Министарства културе за сада изостала.

Предраг Палавестра - Велики национални подухват

Академик, књижевни критичар и историчар Предраг Палавестра каже за наш лист да је Одбор за проучавање историје књижевности САНУ спреман да прихвати овај пројекат антологије и да га свесрдно подржи.

– То је велики национални подухват који заслужује пуну пажњу наше културне јавности, поготово што га објављује Матица српска која је радила и на антологијским издањима Српске књижевности у сто књига и српске књижевне критике – додаје Палавестра. 

Будући да је уређивачки одбор отворен и за другачије сугестије, писац Игор Маројевић има своје виђење нове едиције.

„Антологијом се наводно хоће превредновати српска књижевност, а да није јасно по којим мерилима. После обећаног, а необразложеног превредновања унутар текста Концепцијских и уређивачких начела следи списак за сада изабраних књига који, с обзиром на амбицију за (ре)валоризацијом, звучи више но познато. У реду, уврштени су неки мање прочитани писци углавном старијих епоха. Изван тога,антологија углавном нуди класике: и оне реално незаобилазне, и оне који су се, по мерилима духа времена, несвесно трудили да српску књижевност удаље од своје савремености: Десанку Максимовић, Михајла Лалића, Станковића, Кочића, Веселиновића, Миљанова, Миљковића, Исаковића..

Нема већег превредновања ни у области у којој се оно највише очекује: у савременој књижевности, сматра Маројевић.

- Ценим неке од малобројних живих заступљених аутора, али су заједно с њима уврштене и поједине гласоноше заосталих, усмењачких поетика, попут Бећковића. Или је ствар у томе што се у интервјуима поводом пројекта Десет векова српске књижевности веће превредновање одлаже за тренутак када ће бити уврштени неки, за сада, неуврштени савремени писци. Овим се превредновање, као декларативно један од главних разлога пројекта, унапред оставља за касније, а савременим писцима, ваљда, остаје само нема нада да ће можда, једног дана, бити уврштени. Готово лукав начин да се унапред избегну могуће критике – оцењује затим Маројевић.

- На крају, права природа пројекта као да је најпластичнију илустрацију добила садржајем Првог кола антологије, у којем има и писаца XII и XX века, већ у складу са ставом из Концепцијских и уређивачких начела по којем ће „антологијабити хронолошка (не мора бити објављивана хронолошки)”. И у пракси је као у тој реченици (и њеној загради): све може и овако и онако, може се превредновати без превредновања и начела превредновања, окупити писце духа времена и оне, поетички заостале, писце легитимних и практично неважећих поетика и све то проглашавати капиталним пројектом који невиђено (ре)валоризује српску књижевност“.

--------------------------------------------------------------------------

Изабраници из двадесетог века

Међу стотинак аутора Антологије уврштени су и: Момчило Настасијевић, Растко Петровић, Десанка Максимовић, Десница, Давичо, Селимовић, Милован Ђилас, Михаило Лалић, Иван В. Лалић, Добрица Ћосић, Душан Радовић, Попа, Тишма, Исаковић, Угринов, Раичковић, Радомир Константиновић, Миодраг Павловић, Александар Поповић, Павић, Пекић, Булатовић, Драгослав Михаиловић, Селенић, Живојин Павловић, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Бранко Миљковић, Данило Киш, Љубомир Симовић, Борислав Радовић, Милован Данојлић, Мирко Ковач, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Мирослав Јосић Вишњић, Новица Тадић, Милосав Тешић, Душан Ковачевић, Давид Албахари, Радослав Петковић, Светислав Басара и Горан Петровић.