Фудбалска репрезентација: добитак или губитак

Челници Фудбалског савеза Србије решили су да смене Радомира Антића, а да ли јесу или нису у праву показаће време. Оно ће показати и да ли је и колико српски фудбал Антићевим одласком добио или изгубио. У овом тренутку, без икакве намере да се бавимо предвиђањем, констатоваћемо само чињенице.

Искусни стратег је увео многе новине и допринео враћању угледа нашег фудбала, али је својим грешкама у великој мери утицао и на раскид сарадње. Антић је неспорно човек великог ауторитета и фудбалског знања. Његови квалитети никада нису били спорни, као ни огроман учинак у повратку српског фудбала у светске оквире. Пробудио је код играча жељу да се боре за репрезентацију, позитивну атмосферу, нападачком игром вратио поверење у национални тим и публику на трибине, пронашао праве улоге и афирмисао многе играче, подмладио селекцију...

Али није дозвољавао критике, није поштовао другачије ставове и мишљења, нити прихватао било какве сугестије. Иако би по годинама морао, није прихватио чињеницу да и он може да греши. Људски је било, рецимо, мада не оправдавамо, да онако поступи после меча с Аустралијом. Али, такође људски је било и да се након свега извинио и људима из ФСС и играчима и народу који је тако често помињао, па зашто не и грешном уругвајском судији Ларионди.

Уместо тога, после Светског првенства је изјавио да је учинак у Јужној Африци успех! За слаб резултат и последње место у Д групи оптужио је срећу и арбитре. Испало је да су сви други криви, а да је само Радомир исправан. Да је био самокритичнији или да је био спреман да прими неке критике, вероватно би слика о њему – тренеру који је вратио веру у наш фудбал – била још позитивнија. А он је једино признао да је вређао Ларионду, за шта су му дисциплинци Фифе „одрезали” по правилнику минималну казну од четири такмичарске утакмице забране седења на клупи и вођења репрезентације.

За овакав развој ситуације кривицу умногоме сносе и људи који воде ФСС који су му до Мундијала давали велику подршку, а онда први ударили по њему.

Многи су заборавили да су, када је стигао 2008, говорили да Србија неће бити учесник највећег фудбалског такмичења, да Антић неће урадити ништа, јер неколико година уназад није радио... Нажалост, и критичари и хвалоспевци брзо и лако заборављају, већ и даље нереално кују у звезде или срозавају у блато.

----------------------------------------------

Дебитовала 23 играча

Неспорна је огромна улога Радомира Антића у повратку угледа наше селекције, као и његова визионарска мисија. За време Антића шансу у националном тиму добила су 23 нова играча. Дебитовали су: Иван Обрадовић, Ненад Милијаш, Драган Мрђа, Игор Ђурић, Бојан Исаиловић, Мирослав Вулићевић, Ненад Томовић, Миљан Мутавџић, Немања Матић, Душан Тадић, Милош Богуновић, Данијел Алексић, Немања Пејчиновић, Дарко Лазовић, Александар Јевтић, Невен Суботић, Милош Нинковић, Радосав Петровић, Марко Милинковић, Јагош Вуковић, Дејан Лекић, Жељко Бркић и Анђелко Ђуричић.

----------------------------------------------

Дупло више победа од пораза

Са Радомиром Антићем на клупи најбоља фудбалска репрезентација Србије одиграла је 26 утакмица и забележила следећи биланс: 16 победа, два ремија и осам пораза уз гол-разлику 46:20. Када је 19. августа 2008. преузео селекторску функцију наш национални тим био је 34. на Фифиној ранг листи са 749 бодова, док је на последњој објављеној 11. августа на 13. позицији са 969.

Ђ. Смиљанић