Fudbalska reprezentacija: dobitak ili gubitak

Čelnici Fudbalskog saveza Srbije rešili su da smene Radomira Antića, a da li jesu ili nisu u pravu pokazaće vreme. Ono će pokazati i da li je i koliko srpski fudbal Antićevim odlaskom dobio ili izgubio. U ovom trenutku, bez ikakve namere da se bavimo predviđanjem, konstatovaćemo samo činjenice.

Iskusni strateg je uveo mnoge novine i doprineo vraćanju ugleda našeg fudbala, ali je svojim greškama u velikoj meri uticao i na raskid saradnje. Antić je nesporno čovek velikog autoriteta i fudbalskog znanja. Njegovi kvaliteti nikada nisu bili sporni, kao ni ogroman učinak u povratku srpskog fudbala u svetske okvire. Probudio je kod igrača želju da se bore za reprezentaciju, pozitivnu atmosferu, napadačkom igrom vratio poverenje u nacionalni tim i publiku na tribine, pronašao prave uloge i afirmisao mnoge igrače, podmladio selekciju...

Ali nije dozvoljavao kritike, nije poštovao drugačije stavove i mišljenja, niti prihvatao bilo kakve sugestije. Iako bi po godinama morao, nije prihvatio činjenicu da i on može da greši. Ljudski je bilo, recimo, mada ne opravdavamo, da onako postupi posle meča s Australijom. Ali, takođe ljudski je bilo i da se nakon svega izvinio i ljudima iz FSS i igračima i narodu koji je tako često pominjao, pa zašto ne i grešnom urugvajskom sudiji Lariondi.

Umesto toga, posle Svetskog prvenstva je izjavio da je učinak u Južnoj Africi uspeh! Za slab rezultat i poslednje mesto u D grupi optužio je sreću i arbitre. Ispalo je da su svi drugi krivi, a da je samo Radomir ispravan. Da je bio samokritičniji ili da je bio spreman da primi neke kritike, verovatno bi slika o njemu – treneru koji je vratio veru u naš fudbal – bila još pozitivnija. A on je jedino priznao da je vređao Lariondu, za šta su mu disciplinci Fife „odrezali” po pravilniku minimalnu kaznu od četiri takmičarske utakmice zabrane sedenja na klupi i vođenja reprezentacije.

Za ovakav razvoj situacije krivicu umnogome snose i ljudi koji vode FSS koji su mu do Mundijala davali veliku podršku, a onda prvi udarili po njemu.

Mnogi su zaboravili da su, kada je stigao 2008, govorili da Srbija neće biti učesnik najvećeg fudbalskog takmičenja, da Antić neće uraditi ništa, jer nekoliko godina unazad nije radio... Nažalost, i kritičari i hvalospevci brzo i lako zaboravljaju, već i dalje nerealno kuju u zvezde ili srozavaju u blato.

----------------------------------------------

Debitovala 23 igrača

Nesporna je ogromna uloga Radomira Antića u povratku ugleda naše selekcije, kao i njegova vizionarska misija. Za vreme Antića šansu u nacionalnom timu dobila su 23 nova igrača. Debitovali su: Ivan Obradović, Nenad Milijaš, Dragan Mrđa, Igor Đurić, Bojan Isailović, Miroslav Vulićević, Nenad Tomović, Miljan Mutavdžić, Nemanja Matić, Dušan Tadić, Miloš Bogunović, Danijel Aleksić, Nemanja Pejčinović, Darko Lazović, Aleksandar Jevtić, Neven Subotić, Miloš Ninković, Radosav Petrović, Marko Milinković, Jagoš Vuković, Dejan Lekić, Željko Brkić i Anđelko Đuričić.

----------------------------------------------

Duplo više pobeda od poraza

Sa Radomirom Antićem na klupi najbolja fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je 26 utakmica i zabeležila sledeći bilans: 16 pobeda, dva remija i osam poraza uz gol-razliku 46:20. Kada je 19. avgusta 2008. preuzeo selektorsku funkciju naš nacionalni tim bio je 34. na Fifinoj rang listi sa 749 bodova, dok je na poslednjoj objavljenoj 11. avgusta na 13. poziciji sa 969.

Đ. Smiljanić