Рупа у ементалеру

Од нашег специјалног извештача

Женева, септембра – Сваког лета у град на Леманском језеру, Женеву, долазе богати Арапи. Најбогатији. Зашто долазе баш ту, а не негде другде, јер ти, разуме се, могу да долазе где год хоће и кад год хоће, тешко је докучити, али би један од разлога, наравно, могао да буде и шеик Калифа бен Зијад ал Најан, емир Абу Дабија и председник Уједињених Арапских Емирата који, ето, на обалама овог великог језера,  поседује скромну викендицу. Две, заправо.

Један од разлога арапске привржености могао би свакако бити и тај што њихове принцезе, изгледа, напросто обожавају познати женевски "фет". То је празник који се у августу редовно слави, па су се и ове, као и претходних, године лепотице чија лица у Швајцарској махом нису скривена заром дале видети како пре подне шпартају по радњама, а увече раздрагано вриште, стропоштавајући се са тобогана и сличних машина у којима за тричавих десетак франака свако може да дозна како се, реално, осећају космонаути приликом тренинга за спуштање на Марс.

Купатило у авиону

Због овога или онога, тек, факат је да су на женевски Коантрен и прошлог месеца слетела два абудабијска "боинга 747", прилагођена специфичним жељама купца: путници у њима могу да лешкаре у својим спаваћим собама (са купатилима), у салонима пију виски, па чак и привређују, у властитим канцеларијама!

Швајцарски туристички радници, који памте када је, рецимо, отац садашњег шеика, док је био жив, у тамошњем "Интерконтиненталу" знао да за своје резервише и по 125 апартмана, били су, нормално, колико том посетом усхићени и сазнањем да је досадашњи овогодишњи туристички биланс за десетак процената био успешнији од лањског.

Могле су се, додуше, ту и тамо чути  и неке њихове притужбе. На "средњи" имовински статус већине посетилаца, због тога прозваних  "мекдоналдсовци"...

– Купе ту и тамо понеки "ролекс" и то је све – вајкао се ових дана један локални трговац, мада су сви показатељи указивали на то да су Швајцарци ове године сатове продавали – као луди. Само у мају су, рецимо, од њих инкасирали 1,2 милијарде франака, 18,1 одсто више него годину дана пре. Произвођачи сатова су, упркос томе, одлучили да, као да је о аутомобилима реч, продају почну да подстичу – и кредитима. Онда су банкари прионули на посао. Из њихове рачунице видело се да сад свако, истина уз (поприличну) годишњу камату од 14,5 одсто, може да добије двогодишњи кредит то јест пазари пристојни "јегер – л’кутр", вредан десетак хиљада франака. Месечна рата – свега 476 франака.

Хоће ли купци, кадри да чују "ку-ку" на сваком кораку, бити баш вољни да се задужују не би ли дознали тачно време засад је, ипак, остало као велико питање. Ово поготово ако се у обзир узму процене које сугеришу закључак да Швајцарци никако не спадају у групу великих љубитељи кредита. Сваки од њих је, наиме, у просеку дужан 924 евра, док је, поређења ради, просечан Немац дужан 2.798, а Енглез чак – 4.122 евра!

Јевтинији хлеб и млеко

Ових дана обелодањено истраживање УБС-а, једне од највећих планетарних банака, засновано на анализи цена 112 производа и услуга у 71 светском месту, показало је, при том, да и Швајцарци морају да се суочавају с финансијским недаћама. Цирих је ту смештен на четврто, а Женева на шесто место ранг-листе најскупљих светских места, о којима су, иначе, наведене многе илустрације па и та да, поређења ради, вожња таксијем на релацији од пет километара у Делхију (Индија) кошта 0,7, док у Цириху кошта – 18 евра!

Неки други подаци су, међутим, могли да докажу и нешто сасвим супротно – да у Швајцарској, у многим случајевима, цене знају и да падају. Према документацији трговинске фирме "Мигро" векна од пола килограма хлеба 1994. године коштала је 1,80, а ове године само 1,20 франака. Литар млека коштао је 1,90, док се сада продаје за 1,35... Швајцарска централна банка, пак, прогнозира да ће, упркос великом поскупљењу горива, инфлација ове године остати мања од два одсто, а о добром здрављу овдашње економије сведоче и многи други показатељи: број новооснованих компанија расте, док се број банкротираних смањује, производња је у успону, незапосленост већ 11 месеци узастопно у паду...

Срећни Швајцарци су, стога, у последње време били просто принуђени да се диве рекордним профитима сајџија и златара, банкара и апотекара, а и других, мада ни сада не могу да прежале слом националног "Свисера" који је тек преласком у немачке руке ("Луфтханза"), можда, крочио на пут опоравка. Ових дана сви они морали су, међутим, да се поново забрину. На удару се, наиме, нашао још један швајцарски симбол – ементалер! Пад извоза славног рупичастог сира за чак 14,5 процената, био је, при том, само логична последица чињенице да се пре седам година његовом производњом овде бавило 520 фирми, од којих је у 2006. остало 200!