„Војвода Путник” ни тамо, ни овде

Крагујевац – „Мислим да ћемо направити адекватан договор...“. „Питање касарне треба да буде решено на обострано задовољство...“ Ове изјаве министра одбране Драгана Шутановца и градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, од пре десетак дана, личе на оне од пре седам година, када су надлежни у држави и локалној управи започели преговоре о судбини касарне „Војвода Радомир Путник“. Иако и министар и градоначелник сада сугеришу да ће „адекватан договор на обострано задовољство“ бити брзо постигнут, многе ствари не иду у прилог њиховом оптимизму.

Да ли је у питању само вредност земљишта и надокнада коју град мора да измири према Војсци Србије како би дошао у посед једне од најатрактивнијих локација у Крагујевцу или, пак, нешто друго, тешко је рећи. Тек, ова касарна, која заузима површину од око девет хектара, и то у самом центру града, већ пуних 11 година, још од бомбардовања НАТО-а, не служи никоме.

Порушени објекти нису више за употребу, а простор око њих зарастао је у шипражје, које је одлично склониште за псе луталице. Повремено је и мета лопова, а пре две године дечаци из суседства су из касарне однели муницију, коју су, потом, користили за игру. До трагичних последица није дошло само пуким случајем, пошто је мајка једног од њих приметила „чудне играчке“.

На јучерашњој конференцији за новинаре, члан владајуће странке „Заједно за Шумадију“ Душан Жупљанић изјавио је да је локална управа спремна за договор, али само под условом да Министарство одбране прихвати цену земљишта коју су одредиле градске службе.

– Процена града је да касарна и земљиште вреде 3,8 милиона евра. Уколико надлежни републички органи прихвате ту цену, брзо ћемо се договорити. За нас је неприхватљива процена републичке Пореске управе, према којој само зграда некадашње војне кухиње вреди 1,3 милиона евра – навео је Жупљанић у изјави за медије.

Жупљанић је подсетио и на „Мега пројекат“ који је Србија потписала са евроатлантским партнерима, према чијим одредбама објекти и земљиште Војске Србије могу бити бесплатно уступљени градовима, ако их ови, како је навео, користе за потребе јавне намене. Он је објаснио да је план крагујевачке управе да на простору касарне изгради јавну гаражу, нову пијацу, библиотеку и позориште.

Према Жупљанићевим речима, Војсци Србије, на основу „Мега пројекта“, треба да буде надокнађено тек 21 одсто вредности земљишта које локална управа буде искористила у комерцијалне сврхе, односно за станоградњу.

Да ли је процена вредности земљишта, коју су радиле градске службе, реална, или је, пак, баш то „камен спотицања“ и разлог зашто Министарство одбране још увек није пристало да потпише уговор о уступању касарне локалној управи?

Наиме, према процени градских служби, што је лако израчунати, ар земљишта на коме се налази касарна вреди једва око 4.000 евра. С друге стране, када је градска управа била у улози продавца, онда је иста површина, практично у истој зони, достизала и десетоструко вишу цену. Компанија „Нелт“, на пример, која гради станове на локацији удаљеној свега 300 метара од касарне „Радомир Путник“, морала је за један ар плаца да издвоји чак 36.000 евра.

Осим вредности земљишта, проблем су и објекти који се налазе у кругу касарне. Један од њих је и репрезентативна зграда Дома војске, која у свом саставу има базен и неколико спортских терена. Колико та зграда сада вреди, тешко је рећи, будући да је, пошто се годинама не користи, добрано начета зубом времена.

Такође, на решење стамбеног питања у Крагујевцу чека и око 90 породица војних бескућника, као и породице официра који су избегли из бивших југословенских република. Они су најзаинтересованији за исход преговора града и Министарства одбране, како би коначно могли да рачунају да ће добити „кров над главом“. Надокнада локалне управе Војсци Србије подразумева, наиме, и изградњу неколико десетина станова у кругу касарне „Радомир Путник“.

Проблема је, дакле, много, али добри познаваоци политичких прилика тврде да није све у цени касарне, иако је она већ годинама у корову и без икакве функције.

Бране Карталовић