Мајице као аларм

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, септембра – Високи, вижљасти момак, придошао из Европе, заувек ће, каже, памтити како је у Вашингтону постао шетајућа "звезда". Пролазници су пиљили у њега, застајали и гледали га спреда и отпозади, као у чудо привлачности.

Пола сата је уживао у тој ненаданој, масовној популарности, поготову што су се на њему дуго задржавали и заинтересовани погледи лепих девојака. А онда је установио да сви ти радозналци буље само у његову – мајицу. Помно су, наиме, читали на њој одштампани подужи текст о чежњи за љубљеном која је отпутовала далеко…

"Можемо ли некако да Вам помогнемо да је нађете и поново будете заједно" – питало га је неколико пролазница, дирнуте у уверењу да је на мајици исписао своју интимну исповест. Дошљак није имао срца да им каже како је то само конфекцијски напис и оставио их је у убеђењу да су учествовали у романтичној одисеји.

Гардероба као штиво

Мајице су овде, иначе, не само део гардеробе него и једно од омиљених – штива. Често су на њима исписане искрене личне поруке које легитимишу њихове носиоце, жељне да их упозна околина с којом немају близак контакт, па мноштво таквих ношњи ствара утисак да је реч о маршу за бекство из анонимности…

Ден Фрејзер из Флагстафа у Аризони је, међутим, израдио мајице с натписима који уместо таквог персоналног апела нуде – национални аларм. На њима је антиратна порука "Буш је лагао, они су гинули", уз имена многих од око 2.600 америчких војника који су живот изгубили на ирачком бојишту.

Порука о политичкој лажи (непостојећи забрањени арсенал, као повод за рат) и њеним жртвама примљена је као чињеница, али је помињање имена погинулих доживљено врло различито и изазвало жестоку полемику.

Џуди Винсент из Оклахоме – мајка маринског каплара Скота Винсента, убијеног пре две  године у борби код Фалуџе – сматра да је коришћење имена њеног сина "у политичке и комерцијалне сврхе" скрнављење успомене на њега. "Он и друге жртве рата су наши пали хероји и заслужују само почасти" – изјавила је и покренула акцију за правну заштиту.

Конгресмен Ден Борен је већ поднео нацрт закона којим би се продавци обавезали да затраже дозволу живих или родбине погинулих ратника да се њихова имена користе на било каквој роби. Његов предлог се разматра у Комитету за војну службу Представничког дома, док он лично оптужује креатора поменуте мајице да "профитира на погибијама".

Прозвани Фрејзер тврди, међутим, да су му побуде биле човекољубиве. "Хтео сам да подсетим на величину трагедије" – изјавио је Си-Ен-Ену. И додаје: "Покушавам да спасем многе животе, да више не буде бола какав породица Винсент осећа за својим изгубљеним сином"…

Правници оцењују да је порука на оспореној мајици политичка и да као таква ужива уставну заштиту слободе изражавања. Тако осигуран, Фрејзер наставља продају по цени од 18 долара по комаду.

Мајице с политичким натписима учестаће, рачуна се, наредних недеља, јер ће бити коришћене као већ традиционално пропагандно средство у кампањама за новембарске парламентарне изборе. На том изјашњавању, једна од кључних тема биће – ирачки рат, па се не искључују нове напетости поводом односа према том фронту који је довео до дубоког расцепа у америчком националном бићу.

Обожаваоци владајућег курса имају прилику да се испрсе у мајицама које њима одговарају. Произвођачи су на њима исписали поруке подршке доминирајућим неоконзервативцима, при чему се, уз величање војних операција у Ираку, пропагира и слободно ношење оружја у цивилству, критикује "левичарење" опозиције…

Ратна инспирација

Није ипак све ствар партијске приљежности па ни слободе избора руха. Калифорнијском мировњаку Рејду Џарару је забрањено да на њујоршком аеродрому "Џон Ф. Кенеди" уђе у авион јер је на себи имао мајицу с натписом "Нећемо да ћутимо" исписан на енглеском и арапском језику. Агенти безбедности су му саопштили да у летилицу не може да унесе текст на арапском – преноси тај студент пореклом с Блиског истока. Један од њих му је, каже, рекао да је "арапски натпис на аеродрому исто што и натпис којим се  представљаш као пљачкаш".

Оштре мере контроле у овдашњим ваздухопловним лукама су на снази још од терористичких атентата отетим путничким авионима 11. септембра 2001. а поводи за најновији инцидент се "још испитују". У међувремену, хроничари подсећају да су мајице кратких рукава без крагне, због облика овде назване "ти-ширт", у Америци постале популарне баш на бојишту, када су их за време Првог светског рата амерички војници преузели као "моду" од француских колега.