Свима по део колача

На посебан рачун Народне банке Србије током минуле седмице "легло" је свих 1,5 милијарди евра. Истина, део ће отићи и другим учесницима у том великом послу, али ће Србија ове године имати вишак приватизационих прихода од око пуне милијарде евра који ће, уместо за покриће државног буџетског "минуса", први пут моћи да се употреби и за јавне инвестиције. Истовремено имамо и спољнотрговински дефицит, безмало трипут већи од вишка у каси, односно 3,1 милијарду евра, па је зато важно ваљано искористити тај новац, а да грађани и привреда од тога имају користи. И сада и убудуће.

Национални инвестициони план, чија реализација ускоро треба да отпочне, управо има за циљ да улагањима обезбеди дугорочни раст друштвеног колача од, како је израчунао министар финансија Млађан Динкић, најмање седам одсто годишње. Већи друштвени производ омогућио би и већу запосленост и већи стандард.

Рок за подношење пројекта за НИП истекао је 7. јула. До тада је, како су рекли за наш лист у Министарству финансија, на адресу Пројектног центра тог министарства стигло 2.855 пројеката. Тачније, укупан број програма и потпројеката који ће се реализовати је 3005. Предлози пројеката стизали су из различитих институција – локалне самоуправе, министарстава... и разврстани су по секторима ресорних министарстава. Влада је усвојила свих 17 секторских пројеката.

Сада ваља исецкати "колач". Али, пре него што одреди динамика улагања средстава почетком септембра, о НИП-у би требало да расправља Скупштина Србије.

Од приватизационих прихода влада планира, како је прецизирао министар, у овој години да издвоји око 400, а у наредној око 800 милиона евра. Овај новац би се уложио за пројекте седам приоритетних сектора: образовање, здравство и заштита животне средине, саобраћајну инфраструктуру, пројекте којима се подстиче привредни развој (мере за запошљавање и предузетништво, инвестиције у енергетици, пољопривреди, водопривреди, науци и туризму), станоградња, пројекти којима се побољшава стандард (спорт, култура, социјална заштита), као и они којима ће се унапредити рад државне управе.

Највише користи имаће саобраћајна инфраструктура у коју ће се уложити 338,6 милиона евра. Од тога ће највише "прогутати" изградња обилазнице око Београда, од Остружнице до Орловаче, која ће коштати 150 милиона евра, али од те суме чак 120 милиона евра биће обезбеђено из кредита, а свега 30 милиона из приватизационих прихода. За модернизацију граничног прелаза Прешево одвојиће се шест милиона евра. Доста новца ће се уложити и у реконструкцију путева, па ће тако за два милиона евра бити обновљен пут Мокра Гора – Тара, а 4,5 милиона евра ће коштати санација једне од саобраћајних црних тачака Стопања, док ће се 1,7 милиона евра дати за поправку пута до Старе планине. На списку инвестиција налазе се и такви капитални објекти као што је мост у селу Пилатовићи преко Западне Мораве, вредан 600.000 евра или раскрсница Јурчујак, од пола милиона евра. За реконструкцију разних локалних путева НИП предвиђа 86,1 милион евра.

Подстицају предузетништва, без кога нема развоја земље, планирано је 165 милиона евра. Држава ће тим парама најзад моћи више да помогне почетнике у бизнису са старт-ап кредитима. Формираће се и индустријски паркови који би се комплетно опремили инфраструктуром, а након тога се продавали појединачни плацеви за изградњу погона и фабрика.

Из НИП-а ће у овој и наредној години за стамбену изградњу уложити 150 милиона евра. Тим парама ће се саградити до 4.000 станова за запослене у државној управи од којих половина у Београду. Квоте за расподелу одређене су према броју запослених у односу на укупан број радника у државној управи. Тако ће здравству припасти 30 одсто од укупног броја станова, као и образовању, МУП-у 15 одсто, Министарству одбране десет, а другима органима девет одсто. Запосленима у правосуђу следи пет и институцијама културе један проценат станова.

Добро ће проћи и пољопривреда којој ће припасти 74 милиона евра. Највише новца, чак 43 милиона, утрошиће се у разне водопривредне пројекте, од водоснабдевања до прикупљања и пречишћавања отпадних вода. Остатак ће се употребити на најразличитије подухвате као што је опремање центра за шумско семе за нешто више од милион евра, изградњу еколошке месне сушаре вредне 179.000 евра. У плану је чак и финансирање котла на сојину сламу који кошта 60.000 евра.

Улагање у енергетику је инвестиција за будућност па ће се издвојити 64 милиона евра. Лавовски део од 38,6 милиона евра биће потрошен у развој гасификације при чему ће само изградња складишта гаса "Банатски двор" коштати више од 11 милиона евра. Штедња струје је важна и у богатим земљама, а камоли нашој, па ће влада одобравати и субвенциониране кредите за коришћење соларне енергије у износу од 10 милиона евра. Планирана је и анализа "могућности коришћења термалних извора" за коју ваља издвојити 1,9 милиона евра.

За науку је планирано 30 милиона евра, а исто толико припашће и полицији.

Култури ће припасти 50 милиона евра који ће се махом утрошити за реконструкцију Народног музеја и друге велике пројекте од значаја за земљу. Биће саниране и многе цркве, па ће тако поред Храма Светог Саве, за чији ће се завршетак издвојити милион евра, манастири Жича и Манасија добити 2,7 милиона односно 454.000 евра.

У здравство је планирано да се уложи 150 милиона евра из приватизационих прихода и, како је најавио Динкић, требало би да се купи комплетна опрема болницама, да се реконструишу сва четири клиничка центра и изграде две нове болнице, а затим модернизује 157 домова здравља. Укупно ће у здравство бити уложено 350 милиона евра када се на приватизационе приходе додају средства из буџета и кредити међународних финансијских институција.

--------------------------------

Јединствена мрежа

Најинтересантнији је можда пројекат назван "е-Србија" којим ће се државни органи и друге важне институције у земљи повезати у јединствену рачунарску мрежу. За тако модернизовано повезивање планирано је чак 20 милиона евра.

-------------------------------------

 Обнова КБЦ

За болнице и породилишта биће набављена модерна опрема, укључујући и изградњу ПЕТ центра (нуклеарни скенер за рано дијагностицирање болести). Парама НИП-а реконструисаће се клинички центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
 Такође, за болнице и породилишта биће купљени нови кревети, односно замењени сви који су коришћени више од пет година, и сређени тоалети, као и окречене и уређене фасаде и болнички кругови.

-----------------------------

У туризам 50 милиона

У туризам ће бити уложено 50 милиона евра при чему ће предност добити Дунавски коридор. Планиране су инвестиције у инфраструктуру у туристичким центрима Копаоник, Стара планина, Дивчибаре, Кучајске планине, Власина, Голија, Палић, Сокобања, Фрушка гора. Главни град ће добити жичару од аквапарка у новобеоградском Блоку 44 преко Аде Циганлије до Кошутњака.

--------------------------------------

Стиже 30.000 рачунара

У школство и образовање уложиће се 55 милиона евра. Само за 30.000 компјутера који ће стићи у 1.700 школа требало би да се издвоји више од 12,6 милиона евра, односно 420 евра по рачунару. Министарство просвете је одлучно да обнови учионице са новим клупама и столицама које коштају 7,4 милиона евра, а у стручно усавршавање професора да уложи два милиона евра.

У Србији је 25 одсто школских зграда старо више од 60 година, док је просечна старост школске опреме преко 40 година. У више од 55 одсто школа постоји потреба за обимном реконструкцијом, њих 25 одсто нема грејање, а само око 30 одсто има библиотеку.