Оде род у ракију

ЛОЗНИЦА – Мала откупна цена шљиве од 10 до 12 динара и изостанак организованог откупа натераће домаћине да већи део и овогодишњег рода флаширају претварајући га у ракију. Тако се понавља прича у којој највећи део рода прође кроз кроз лампек и заврши у бурадима.

– Тренутна откупна цена је 12 динара за килограм шљиве у џаковима. Поједини домаћини спремни су да је дају за 10 па и 8 динара чак и превезу до купца само да се прода. Око 80 одсто овогодишњег рода завршиће у ракији а тако је било и претходних година јер сви по селима имају своје казане и бурад и у овим условима рачунају да им је најбоље да је испеку. Док је могло да се прелази у Босну сељаци су ишло преко Дрине јер је тамо шљива скупља али сада то не могу јер им за пренос требају одговарајући папири. Да има нека индустрија, као некада "Србијанка" и да се врши откуп могло би доста шљиве да иде за џемове и мармеладе али тога нема – каже Ђорђе Јовановић, стручни сарадник за воћарство у Заводу за пољопривреду у Лозници.

По његовим речима, на подручју Завода, који покрива лозничку, љубовијску, крупањску и малозворничку општину, под шљивом је 4.354 хектара. Просечан принос је тренутно око 17 килограма по стаблу и до сада је обрано 60 одсто шљивика који су углавном стари мада има и нових засада. Један од оних који и поред лоше ситуације са шљивом не одустаје од ње је и Живота Гавриловић, угледни домаћин из Трбосиља, који има 200 стабала плавог воћа а недавно је на хектару земље засадио још 300 нових.

– Десет динара за килограм шљиве је баш мало, па џанарику су плаћали по седам, и цена је лошија него лани. Прошле године је откупна цена била 17, 18 па и 20 динара. Сада јесте мала цена али да барем откупљују и по њој него и то нешто слабо. Треба држава да помогне воћарима, да имамо тржиште и добру цену. По мени би најмања цена требала да буде 20 динара јер има, брате, посла око шљиве Имам нови засад јер се надам да неће увек бити овако и да ће се Србија вратити шљиви – каже Живота који кад је родна година у свом шљивику накупи и по 250 казана.

Његова шљива отићи ће у ракију а у бурадима већ има око две тоне старе "домаће", чак и од рода 1992. године. И други сељаци раде исто па у лозничком крају има много домаћинстава која имају по 1.000 и више литара старе ракије коју продају. Рачуница је јасна, каже Живота, јер у "кило" ракије "иде" пет килограма шљиве а за ту шљиву би добио 50–60 динара док ракију тренутно даје за 300 динара по литри.

Осим мале цене сељаке мучи и то што нема ни радне снаге за купљење и брање шљиве, "млади отишли, стари остали" а Живојин још каже и да због свега "неће нико ни да је сади, врло слабо, јер се не исплати". Део рода који се не "спакује" у флаше и бурад узеће домаћице па ће нешто завршити у џему и пекмезу али највеће количине шљиве поново ће прећи из чврстог у течно стање. И попиће се, за коју годину.