Мостар остаје подељен

Од нашег сталног дописника

МОСТАР, септембра – Спољни изглед Мостара који је током рата претрпео већа ратна разарања него иједан град у БиХ полако се мења, али његов унутрашњи живот и даље тапка у месту. Санирају се стамбени и други објекти, отварају робне куће, велике и мале трговине, кафане и кафићи, уз неизбежно претресање ратних прича и пребацивања одговорности за ратна страдања са једне на другу обалу, што подсећа на предратну видовитост "Надреалиста"  који су у ТВ емисијама делили Сарајево зидом, пребацујући смеће из једног у други део града.

Мостови на Неретви, укључујући и Стари, обновљени су, али није обновљен некадашњи живот и јединство града, живи се на две обале са два погледа на прошлост и малим изгледима да би се у скорој будућности могло нешто битније и променити. Међународна управа у БиХ се надала да ће укидањем шест општина и формирањем Градске управе многи проблеми бити превазиђени, али ни то није помогло јер странке на власти (ХДЗ и СДА) терају своју политику – обећања високом представнику олако дају а обавезе не испуњавају.

Такво стање затекао је и Кристијан Шварц Шилинг који је градоначелнику Љуби Бешлићу и председнику Градског већа Мурату Ћорићу пре неколико месеци издиктирао шта до одређеног датума треба урадити, што су они и прихватили, али је, видевши да од посла нема ништа, високи представник пре неколико дана био у прилици да опет подигне кажипрст, запрети, утврди нови рок а први људи управе града дали су још једно обећање које вероватно неће бити испуњено као ни она досадашња.

Градска управа никада није добила националну структуру запослених коју је одавно требало да добије у складу са пописом становништва из 1991. године, тако да су Срби у том погледу, као и мање-више у свему када је у питању Мостар, остали кратких рукава. Они су отишли или протерани и нико више на њих у Мостару озбиљно и не рачуна осим пред изборе када се око оних малобројних отимају и бошњачке и хрватске странке и обећавају сваки пут да ће испунити њихове потребе и жеље. На томе се до сада све и завршавало, тако да ни нови избори (1. октобра) вероватно неће донети ништа битно ново. Мостар има два ПТТ система, две хитне помоћи, две болнице, две ватрогасне бригаде, два комунална предузећа, две телевизије, подељено школство... и једну градску управу која одржава постојеће стање.

Бошњаци и њихови званичници осећају да су притешњени у граду који сматрају својим, не мање него и Хрвати и покушавају уз помоћ међународних званичника да дођу до за њих прихватљиве равнотеже, али је све до сада остало у покушајима, уз чињеницу да Хрвати не желе да се мешају у њихове послове који се одвијају на левој обали Неретве, укључујући стару чаршију са централном зоном око Старог моста. Тај део, који се делом протеже и на десну обалу реке, уз Радобољу, живи од десетина трговина и кафана, обновљен је у старом, турском, стилу, до касно у ноћ опседнут је омладином а дању туристима, углавном оних који су претходно били у Међугорју.

Међутим, туристи дођу и прођу јер је источни део града нема озбиљних смештајних капацитета, а туристичке организације своју клијентелу и не усмеравају на Мостар и мостарску чаршију већ пре свега на Стари мост чија се посета завршава обиласком уз неколико фотографија. Зато ниједна кафана или ресторан на источној обали није профитирао од туриста, каже власник једне пицерије коју је због лошег промета недавно затворио.

Недавни боравак Кристијана Шварца Шилинга у Мостару, када је дао нове рокове (15. септембар) за доношење одлуке о националној попуњености службеника у градској управи и формирању јединственог јавног комуналног предузећа, већина Мостараца дочекује са подсмехом уверена да од тога нема ништа. Да власти имају намеру да нешто озбиљно у том погледу ураде не би формирале "експертски тим чији је задатак да предложи начин обједињавања комуналних предузећа".

Добронамерни грађани Мостара се уз то питају – да ли је функција високог представника толико девалвирала да се поред свих озбиљних послова који су му у надлежности а чијом се реализацијом не може похвалити бави комуналним питањима, чистоћом мостарских улица. То што се он нада да ће грађани на првим изборима казнити политичаре који нису испунили њихова обећања власти у Мостару претерано не брине јер су и до сада остајали некажњени, па зашто би наредни избори били неки изузетак. Уосталом, онај ко тврди да власти у Мостару нису испуниле очекивања већине грађана не познаје политичке прилике те средине.