Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Провизија Јергу Хајдеру и из Београда

Провизија Јергу Хајдеру и из Београда
Јерг Хајдер Фото АФП

Неочекивани обрт у аустријској финансијско корупционашкој афери која је проглашена највећим средњеевропском скандалом те врсте (криминалне радње и ланац актера протежу се од Аустрије и немачке покрајине Баварске, преко Хрватске и Црне Горе, до Бугарске и Румуније, а према новим сазнањима – и до Србије): службеници специјалног аустријског децерната ЦИС који истражује финансијске малверзације некадашњег руководства Хипо групе Алпе Адрија (ХГАА), паралелно и умреженост овог института у систем финансирања тајних фондова аустријских ултрадесничара, лишили су слободе Волфганга Култерера, бившег генералног директора и председавајућег управног одбора банке.

Под сумњом проневере, злоупотребе службеног положаја и под најтежом оптужбом – због сумње у дело криминалног удруживања, Култерер је приведен истражном судији. Данас је очекивана одлуку о продужењу његовог притвора: „Низ истражно-криминалистичких аспеката учинили су хапшење Култерера неминовним”, изјавио је јавни тужилац у Целовцу Хелмут Јамник.

Извори у Бечу били су прецизнији. Указали су аутору ових редова на разлог који није у директној вези са штетом која је нанесена банци препродајом Баварској земаљској банци ЛБ (што представља примарни део истраге). Превагу је имало Култерерово посредовање у попуњавању тајних страначких фондова Јерга Хајдера и „награђивању” заслужних следбеника странке.

(/slika2)Провизије из пословања, финансираних кредитима локалних Хипо Алпе Адриа банака, пре свега на просторима западног Балкана, преусмераване су преко рачуна у Лихтенштајну – Аустријанцима и њиховим балканским сарадницима у Хрватској, Бугарској, Црној Гори и Румунији.

Истражни органи у Аустрији и Баварској први пут помињу тим поводом – Србију. Конкретно, реч је о провизијама од продаје некретнина у новобеоградском блоку 67. За развој пројекта и консалтинг првобитног смештаја за учеснике Универзијаде у Београду, каснијег луксузног стамбено пословног објекта „Белвил” био је задужен „Блок 67 асосијејтс д.о.о.” у власништву аустријског „Блок 67 ГМБХ”, предузећа са седиштем у целовачкој централи Хипо групе, на Алпе Адрија плацу број један.

Уз Хипо Алпе Адриа банку као суоснивач помиње се и „Делта риал истејт” Мирослава Мишковића, која је, иначе, на веб презентацији „Белвила” означена као један од два оснивача. У бази података Агенције за привредне регистре Републике Србије, као стопроцентни власник предузећа „Блок 67 асосијејтс д.о.о.” наведен је аустријски „Блок 67 ГМБХ”.

Како је у Бечу наглашено, постоји оправдана сумња да су одређеним факторима (клијентима) одобравани кредити на основу бонитета који није увек одговарао постојећим критеријумима банке. Мимо знања банкарске установе, клијенти су, за узврат исплаћивали „провизије захвалности” на рачуне у Лихтенштајну. Да овде није реч о произвољном тумачењу аустријских истражитеља, сведочи и захвалница шефа ванредног, надлежног аустријског комесаријата Бернхарда Габера: упутио је признање за сарадњу колегама из Хрватске и Србије.

Сарадњу поменутих држава, укључујући и Србију, истакао је и угледни немачки дневник „Зидојче цајтунг”. Немачки лист осврнуо се и на до сада непознат аспект: уз хрватског генерала Владимира Загорца, међу корисницима „специјалних” кредита била су и „24 официра и војника осумњичена за ратне злочине као и двојица терориста са простора западног Балкана”. О коме је реч, није саопштено.

Ипак, адвокат Хипо групе Гвидо Хелд потврдио је исправност навода: „Дотични су имали банковне рачуне, али да су пословне везе раскинуте, када се сазнало о каквим је клијентима реч”.

Милош Казимировић

-----------------------------------------------------------

Косор: Хапшењу Култерера посветити пажњу

Загреб – Хрватска премијерка Јадранка Косор изразила је јуче уверење да ће хрватско државно тужилаштво бити укључено у истрагу о случају бившег шефа банке Хипо Алпе Адрија Волфганга Култерера ухапшеног у Аустрији због незаконитог пословања банке на Балкану. Она је за Хрватску телевизију (ХРТ) рекла да ће с обзиром на дугогодишњи низ информација и полуинформација о малверзацијама случају бившег шефа Хипо Алпе Адрије бити посвећена посебна пажња.

„Свакако да ће у то, сигурна сам, бити укључено и Државно тужилаштво и остале хрватске институције. Верујем да ћемо овај пут релативно брзо доћи до одговора. Што се тиче Владе, ми те одговоре жељно очекујемо”, рекла је Косор.

Посебно одељење аустријске полиције за истрагу афере Хипо Алпе Адрија је прошлог пролећа оценило да је у време док је и Култерер био шеф, из њеног биланса „нестало” најмање 100 милиона евра, од чега је део завршио у земљама Западног Балкана. Према ранијим наводима медија у региону, велики део ризичних кредита завршио је у Хрватској, као и у Србији и Босни и Херцеговини.

„За нас је јако важно да се тај, рекла бих овако сликовито, гнојни чир, коначно раствори и да видимо о чему се ту ради”, изјавила је Косор.

Бета

-----------------------------------------------------------

Некретнине, хотели, јахте и марине

Хипо групација претрпела је највећу штету у Хрватској. Према актуелним, званичним проценама, губитак овог института у тој земљи износи око осам милијарди евра. Према незваничним проценама, међутим, формираним на основу најновијих резултата истраге, причињена штета би могла да премаши суму од десет милијарди евра. Око стотину милиона од те суме завршило је у црним фондовима аустријских и хрватских политичких странака.

Уз губиташко пословање некретнинама, куповином и реновирањем хотелских објеката и наутичких марина, финансираних Хипо кредитима, реч је и објектима финансираним Хипо лизингом, који су, потом нестали. Тако се у овом тренутку трага за око четири стотине луксузних јахти – власништво Хипо лизинга – које су без трага нестале из јадранских марина. (двадесетак јахти завршило је у Северној Кореји, одакле нема повраћаја).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.