Шармирање бирача

Када би у Србији гласање на изборима било законска обавеза, резултати би били практично исти, показује истраживање које је у Београду спровео Стратешки маркетинг. Срђан Богосављевић, генерални директор те агенције, каже да би СРС, ДС, ДСС и СПС добили за петину више гласова. Мало мање од петине добили би Г17 плус и ЛДП, а нешто су слабији СПО, ПСС и НС, вероватно и зато што је истраживање спроведено само у главном граду. За најјаче се ништа не би променило, каже Богосављевић.

Питање је постављано људима који су рекли да неће гласати. Пола бирачког тела у Србији је опредељено и гласа. Половина остатка, око 1,5 милион, никада не гласа као ни 500.000 оних који су у бирачком списку али нису у Србији. Друга половина "негласача" се практично ипак распореди и иде странкама пропорционално њиховој јачини. И наравно, чак и када би закон наредио гласање било би људи који не би изашли на биралишта ма какву казну платили за то.

Дакле, приче да би удружени демократски блок ако би сви бирачи изашли победио као од шале радикале не стоје. Богосављевић је против термина демократски блок или демократска опозиција јер, како каже, у Милошевићево време је било лако одлучити се и термин демократска опозиција је држао воду. Сада, мисли он, не постоји никакав демократски блок ни демократска опозиција, већ неке јаке странке које се боре за власт.

"Није нормално да се две јаке странке које се боре за власт удруже како би угрозиле трећу. После избора могу да се удружују, а они који се удружују у предизборно време показују своју слабост, немоћ да се боре са јаким. У суштини, прича о удруживању демократских странака или демократског блока против радикала је прича за коју бих, да сам стратег радикала, највише волео да се лансира што више и што чешће. Јер би то значило да су они једна изузетно озбиљна странка када су сви против ње. То је била прича са Слободаном Милошевићем, а сада се радикали не могу изједначити са оним што је лидер социјалиста представљао. У овом тренутку постоје СРС, ДС, ДСС, НС, Г17 плус и то су јаке странке које имају међусобно врло издиференциране профиле, без обзира на то што нису толико различите и по својим програмима. Разликују се на основу наступа у јавности и људи који су носиоци политике. И овде људи, као свуда у свету, не читају програме него гледају људе", каже Богосављевић.

Да ли би радикали сада могли да представљају кључни мотив за излазак на изборе као што се то догодило 2000. године са Милошевићем? Богосављевић одговара одречно и каже да је време када је људе требало натерати да изађу јер не воле власт – Милошевићево време.

"Сада имамо поприлично разочарење у свакога ко је био на власти јер се ситуација поправља много спорије него што људи желе и што су очекивали, мада су неке промене видљиве. Дакле, постоји разочарење у различите странке, а раније је разочарење било везано за Милошевића, па је апатију требало преокренути у снагу демократске опозиције. У овом тренутку СРС је највећа странка и не може као највећа странка да има бираче само међу фанатичним радикалима. Само мале странке могу да имају фанатичне симпатизере. СРС има гомилу света који уопште није фанатичан и има проблем да активира своје симпатизере. Део бирача радикала су људи из градова које је транзиција оштетила и гледају на институције као на нешто што је важно. Они нису фанатичне присталице радикала и када институције нападају радикале ти гласачи, жртве транзиције се повлаче у апстиненцију", тврди Богосављевић.

У Милошевићево време он је био и крив и заслужан за све. И данас је велико незадовољство грађана, али они не препознају узрок у једном човеку или у једној странци. "Нико не може да каже да су радикали криви што нисмо ушли у ЕУ. Нити се може рећи да су радикали започели рат, него је то учинио Милошевић. И нису само радикали подржавали Милошевића. И у изворном ДОС-у било је високо рангираних у Милошевићево доба", каже Богосављевић.

Ако радикали нису уједињујући мотив за бираче што је био Милошевић, да ли би кампања за повећање излазности на изборима као 2000. године ишла на руку такозваном демократском блоку. Никако, тврди Богосављевић: "Државна кампања – телевизијска –допринела би подједнако свима, највише најјачима. Зашто би држава радила кампању која би највише допринела СРС-у и ДС-у, које нису на власти. Кампања за излазност само бирача такозваног демократског блока која би оставила код куће апстиненте склоне радикалима – није могућа".

Богосављевић је, тумачећи резултате истраживања, закључио да удруживање странака више не може да има позитивну снагу као 2000. године. То је последица чињенице да су све важне странке биле у међусобним ратовима. "Оног момента када се лидери до јуче завађених странака појаве загрљени, они одсеку од себе део свог бирачког тела. Зато свака странка треба да води рачуна о ширењу свог бирачког тела а не о нападању друге странке", каже Богосављевић.

Доказ за овакву тврдњу он налази у истраживањима која показују да је грађанима и те како јасно за коју странку гласају и зашто. Не морају они да познају програм странке, не зна га би бирач на Западу, али имају јасну представу о разликама међу странкама.