Не играмо на поделе унутар Европе

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције, каже да је, нажалост, „мали број веома утицајних земаља чланица ЕУ одлучио да употреби прослеђивање наше кандидатуре као својеврсно средство притиска на Србију пред и у току расправе унутар Генералне скупштине Уједињених нација око Косова. Због тога, како истиче Ђелић у интервјуу за „Политику”, не треба очекивати да наша апликација за чланство у Европској унији буде разматрана у септембру”, већ да је „реалније је да до тога дође до краја године”.

Шта мислите о ставу неких аналитичара да Србија може да заборави на европске интеграције уколико буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову? Односно, могу ли и Косово и ЕУ заједно?

Неке државе чланице су, нажалост, последњих месеци почеле да повезују та два процеса. Таква политика је, према нама, погрешна јер може да доведе до успоравања процеса европских интеграција и дестабилизације целог региона, не само Србије. Став Србије је непромењен – ми никада нећемо признати једнострано проглашену независност Косова. Истовремено, ми никада нећемо одустати од уласка у ЕУ. Консензус унутар ЕУ по питању статуса Косова не постоји. Пет чланица није признало Косово и нема намеру да то учини ни сада, после мишљења МСП и разних притисака. Самим тим, ЕУ ни не може да нас стави пред избор Косово или Европа. Међутим, свима је јасно да мора доћи до решења питања Косова да би цео регион био интегрисан унутар ЕУ. Што пре, то боље.

Појавиле су се информације, из неименованих извора, о томе да Влада Србије неће пристати на било какав договор с кључним чланицама ЕУ и САД у вези с резолуцијом о Косову. Да ли је то тачно?

Иако ће, по свему судећи, бити веома тешко постићи већину у ГС УН за нашу резолуцију, ми ћемо се борити да она буде усвојена. Резолуција Србије није уперена против било кога, већ брани на миран начин наша легитимна права, на начин који би употребила било која демократска држава. Србија је свесна да мора имати дугорочну подршку великих светских сила, пре свега ЕУ, за њен убрзани развој и бољу будућност њених грађана. Предложена резолуција показује веома велики степен разумевања за реално стање на терену, али и брани основне принципе међународног права, од којих је најважнији да једнострани акт сецесије не може бити прихватљив за државе чланице УН.

Из белгијског председништва ЕУ најављено је да ће покушати да створе климу у којој ће много више бити испољена логика да ЕУ говори једним гласом. Имајући у виду да је досад постојала разједињеност ЕУ поводом косовског питања, како би то евентуално једногласје могло да се одрази на Србију?

Косово је поделило ЕУ. Природно је да ЕУ жели да успостави јединство око тог битног питања, нарочито после ступања на снагу Лисабонског споразума и стварања заједничког дипломатског тела који води леди Ештон. Та тежња ЕУ је заправо у интересу Србије јер даје снажан подстицај за постизање консензуса између Београда и Приштине, који би омогућио и консензус између Немачке и Шпаније, Француске и Грчке, Велике Британије и Словачке. Управо за то се залаже и Србија. Ми не играмо на поделе унутар Европе, већ желимо да будемо део решења које ће бити прихватљиво за све.

Посматрачи из ЕУ указивали су да кандидатура Београда неће бити разматрана све док земља у потпуности не буде сарађивала с Хашким трибуналом. Да ли се може догодити да евентуални пристанак Србије на европске ставове у вези с Косовом компензује тај услов?

Не треба се стално бавити гласинама и посматрачима већ се одредити према званичним и јавним ставовима. Сарадња с Хашким трибуналом је јасан услов који ће постојати докле год та сарадња не буде окончана. За оцену сарадње је меродаван извештај главног тужиоца Сержа Брамерца који је последња два пута био позитиван. Очекујем да ће и наредни извештаји бити позитивни чиме ће се омогућити несметан ток процеса европских интеграција.

Следећи важан датум, кад је реч о интеграцији Србије ка ЕУ, јесте разматрање извештаја о напретку Србије ка ЕУ, у новембру. Какву оцену тада очекујете? Које су то области које ће добити похвале, односно покуде ЕК?

Очекујем избалансиран извештај који ће као и сваке године указати на слабе тачке у процесу реформи. Искуство показује да је извештај ЕК најсвеобухватнији и најобјективнији редовни међународни извештај о Србији. Од позитивних ствари бих издвојио одличну регионалну сарадњу у области борбе против корупције и организованог криминала, одржане изборе за националне савете и рад Скупштине Србије која је у овом периоду била веома ефикасна у доношењу закона. Лошије ће бити оцењен однос државе према независним регулаторним телима, одређени делови реформе правосуђа и процес реституције који још није спроведен. Имамо још неколико недеља да поправимо свеукупну слику реформи у Србији.

Шта Србија у овом тренутку конкретно ради на техничкој страни своје европске интеграције?

Србија је технички посматрано спремна за статус кандидата. Спроводимо Национални програм интеграције с просечним степеном успешности од око 60 одсто и на тај начин убрзано усклађујемо своје законодавство с прописима ЕУ. Успешно користимо фондове ЕУ за различите пројекте. Недавно смо у Бриселу са Олијем Реном потписали макрофинансијску подршку вредну 200 милиона евра, а у Нишу траншу од 190 милиона евра бесповратне ЕУ подршке за ову годину. Србија активно учествује у изради стратегије за Дунав ЕУ која ће бити завршена седином 2011. године, током мађарског председавања ЕУ. Организоваћемо 27. септембра у Београду састанак са ЕК и подунавским земљама посвећен финансирању дунавске стратегије, уз присуство европског комесара за регионални развој, г. Хана и председника Европске инвестиционе банке, г. Мејстада. Ми ћемо следеће године посветити 18,5 милиона евра ЕУ подршке за дунавске пројекте попут ревитализације голубачке тврђаве и водоснадбевања у Великом Градишту.

----------------------------------------------

Усавршавам немачки

– Припремамо велики број инфраструктурних пројеката у науци. На пример, средином септембра ћемо расписати међународни конкурс за архитектонско решење за центар за промоцију науке који ће бити изграђен у Блоку 39 на Новом Београду. Надам се да ћемо тако ставити Београд на светску мапу врхунске архитектуре, на начин на који је то урадио спектакуларни Гугенхајм музеј за Билбао. Иначе, радим свакодневно два сата с професором немачког језика, наравно, о свом трошку, јер желим да течно говорим нови званични језик европске дипломатије – каже Ђелић, одговарајући на питање чиме се, након повратка с годишњег одмора, бави.

Иако је мишљења да не треба очекивати било каква политичка превирања, он оцењује да ће „политичка јесен бити тешка јер позитивни економски трендови попут повећања извоза за двадесет одсто, у еврима, током првих шест месеци ове године се још не одражавају на стандард грађана и ликвидност привреде”.

Биљана Чпајак