Влада тражи решење за косовски додатак

Срби са Косова и Метохије су јако незадовољни због одлуке Уставног суда Србије да се укине „косовски додатак”, који примају запослени у државним институцијама. Сви саговорници „Политике” чврсто верују да ће Београд ипак наћи начин како би се економски помогло неалбанском становништву које прима плате из буџета Србије с обзиром на тешке безбедносне и економске услове. Првобитно је тај додатак износио 100 одсто, а од 2008. педесет одсто од вредности плате.

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Звонимир Стевић за „Политику” каже да је одлука Уставног суда „преурањена и дискутабилна” и да је индикативно што је донета на половини буџетске године. „Ако би о овоме требало да се расправља, онда треба да се прича о томе крајем ове или почетком следеће године када се и усваја буџет за 2011. Уосталом, шта је радио Уставни суд свих ових седам година док су исплаћивани додаци”, пита Стевић и подсећа да је „косовски додатак” мала ставка у односу на територију и народ који треба сачувати на овим просторима.

Стевић, такође, сматра да би влада требало озбиљно да се позабави анализом колика би плата запослених на Космету требало да буде, ако се зна да се плата службеника у Србији креће и до 50.000, а плата службеника на Космету износи највише 28.000 динара и то са косовским додатком од 50 одсто. „Уколико постоји злоупотреба новца који стиже из Србије, то треба утврдити и те особе законски гонити”, изричит је Стевић који понавља да би укидање косовског додатка натерало људе да траже „ако не новчану сигурност, оно бар живот у безбедном окружењу”.

Други државни секретар у надлежном министарству Оливер Ивановић каже да одлука Уставног суда није нешто са чиме се може полемисати, али такође наглашава да Уставни суд не може да води политику према КиМ него то чини влада. Он верује да ће се у року од десетак дана наћи решење (јер се крајем месеца ради обрачун зарада) које ће узети у обзир да се на Космету ради у веома тешким условима, небезбедни су и често без струје, воде и телефона, са веома нејасном политичком и економском перспективом.

Директорка Дома здравља у Грачаници др Рада Трајковић каже за „Политику” да ће овакав потез „подстаћи Србе на одлазак”, а то ће прво учинити високостручни кадрови, између осталих, лекари и професори. Она дубоко верује да ће Влада Србије наћи модус како би економски ојачала Србе на овим просторима, али позива и председника Бориса Тадића да се озбиљно позабави овим проблемом и да иницијативу која би ишла на добробит српске и неалбанске заједнице.

Проф. др Здравко Витошевић, ректор Универзитета у Косовској Митровици, на коме на 10 факултета наставу похађа 11.000 студената и који запошљава 760 наставника и сарадника, и 320 радника у администрацији, за „Политику” каже да је сигуран да ће државни органи и Влада Републике Србије у складу са јасним опредељењем и државном политиком очувања Космета у оквиру Републике Србије, „наћи најбољи начин да и у овој тешкој економској ситуацији пронађу прихватљив модел”.

„Чврсто верујем да су сви наставници, сарадници и остали запослени на универзитету дубоко свесни одговорности и улоге које имају на простору Космета, али и Србије, не само према сопственој држави која је и до сада показивала велику бригу и одговорност, већ и према 11.000 својих студената и њиховој будућности”, каже Витошевић.

Подсетимо, одлуком Владе Републике Србије, након бомбардовања и насилног исељавања из Приштине, Приштински универзитет је од 1999. до 2001. привремено био смештен у Крушевцу, да би од тада он почео да функционише у северном делу Косовске Митровице, с уверењем запослених да ће се поново вратити у Приштину.

И директор Косовско-митровичког Здравственог центра др Милан Јаковљевић сматра да одлука суда мора да се поштује, али преноси незадовољство радника у овој установи. Он такође сматра да би влада требало да нађе начин како да стимулише оне који раде и живе на Космету. Ипак, он за „Политику” каже да неће доћи до одлива кадрова због укидања овог додатка, али се нада да ће се запосленима дати неки вид помоћи поред редовне плате коју примају.

„Разговарао сам са представницима Министарства за КиМ, Републичког фонда за здравство, који нас финансира и Министарством здравља, и очекујем да одлука Уставног суда неће бити дефинитивна. Поново ћемо разговарати, указаћемо на све аспекте новонастале ситуације и замолити их да нађу неко решење”, каже директор Косовско-митровичког Здравственог центра подсећајући да ова здравствена установа запошљава 1.480 медицинских радника.

----------------------------------------------

Трајковић: Италија и Израел исплаћују додатке

Директорка Дома здравља у Грачаници Рада Трајковић се прибојава да, уколико сада крене сеоба висококвалификованих кадрова, првенствено лекара и професора, једини разлог ће бити тај што их држава Србија ниским платама тера с ових простора.

„А ако крену они, за њима ће и обичан народ, јер неће имати другог избора. Једина опција им је, уколико у оваквим условима одлуче да остану, да буду асимиловани. Ово је врло лоша порука и према свету, посебно пред заседање Генералне скупштине УН. С правом ће се запитати и рећи да држава Србија свесно протерује своје Србе са вековних огњишта”, огорчено каже Трајковићева подсећајући да и друге земље у којима се живи у тешким условима исплаћују помоћ и додатке, као што је случај у Италији и Израелу, где матична држава својим сународницима у појасу Газе даје чак три плате.

----------------------------------------------

Ивановић: Може се наћи прелазно решење

Државни секретар у Министарству Оливер Ивановић најављује да би требало убрзати рад на припреми закона за исплату зарада на КиМ, али да се у међувремену мора наћи решење за прелазни период, синхронизовати сва министарства која имају своје запослене на КиМ чија је исплата зарада доведена у питање. Он не жели да прејудицира решења, али наговештава да се то може решити променом коефицијената, доношењем новог закључка владе који би имао привремени карактер.

Б. Радомировић
Б. Митриновић