Душа остала у портретима

Специјално за "Политику"

ПРАГ, 1. септембра – Дина Готлиебова-Бабит (83) већ више од три деценије безуспешно покушава да дође до слика без којих је остала у годинама холокауста. Њен случај није, међутим, класична прича о Јеврејима којима су нацисти одузели имовину. Она, наиме, тражи да јој се предају портрети које је сликала у Аушвицу, а који су сада у музеју овог логора смрти.

Насликала их је 11, сачувано их је седам. У музеју одбијају да их предају јер су, како наводе, део експозиције, састављене од личних ствари логораша. Дина пак тврди да је у портретима Рома, које је, спасавајући живот, сликала по наређењу др Јозефа Менгелеа, званог Анђео смрти, остала  њена душа.

Мутни одсјај коже

Ова старица, која живи у САД, нагло је онемоћала ове године и зато удвостручила напоре да дође до портрета које сматра личном својином. Рекло би се да нема више много времена и да још више хоће "своју душу" натраг, пре него што пође на онај свет. У томе јој је највећа подршка ћерка, демократска конгресменка из Неваде Шели Беркли, као и јеврејске организације у Америци и Израелу. Ових дана о њеном случају и његовим разним аспектима се поново живо дебатује у САД, Израелу, Чешкој, Словачкој...

Дина је рођена у јеврејској породици у Брну 1923. у тадашњој Чехословачкој, данашњој Чешкој. Сликарство је почела да студира у Прагу. У пролеће 1942. отерана је у сабирни логор у Терезину, одакле је почетком 1943. с мајком Јоханом возом експедована у Аушвиц, познат као логор смрти. Тамо је имала "срећу", ако се уопште може говорити о срећи у таквој средини. Била је међу онима којима је допуштено да још мало поживе да би се пред инспекцијом Црвеног крста симулирала "нормалност" живота у логору. Укратко, она је за децу тамо сликала личности из Дизнијевих стрипова.

Њено сликарско умеће запазио је доктор Менгеле, који је у Аушвицу изводио познате монструозне експерименте с "људским материјалом". Роме је, као и Јевреје, систематски мерио и посматрао. Дини је говорио да никако не успева да код Рома на фотографијама ухвати прави њихов тен, тај "тамни, мутни одсјај коже". Рекао је да мисли да би она могла успети у томе с воденим бојама. И тако је по налогу урадила портрете 11 Рома, сви су потом завршили у гасној комори.

Како је испричала јеврејској агенцији ЈТА, најпре је могла да бира кога ће портретисати. Менгелеа је, међутим, љутило зато што је бирала да слика лепе, младе Ромкиње, па јој је наредио да узима болесне, старе, с дефектима... Сећа се да је портретисала једног десетогодишњег Рома, који је по висини и тежини изгледао као петогодишњак, и наредио јој да га слика са отвореним устима. Уместо зуба тај неухрањени мали јадник је имао некакве труле црне угарке а кад се показало да не може дуго да држи уста отворена, Менгеле је добио прави напад беса.

Правне расправе    

Сликање Рома јој је спасло живот. Али, док је она била "заштићена" радом за Менгелеа, њеној мајци је стално претила гасна комора. Менгелеу, који је њене портрете сматрао драгоценим, запретила је да ће, ако мајку не прецрта из списка за ликвидацију, извршити самоубиство – скочиће на ограду кроз коју је пуштена електрична струја. У једном тренутку слабости Менгеле је од  ње затражио да и њега портретише. "Имао је очи мртвог човека", сећа се тог портретисања Дина.

Она и њена мајка су преживеле Аушвиц и отишле у Париз. У граду светлости се Дина удала и 1947. емигрирала у Америку. Тамо је, иронијом судбине, најдуже радила и издржавала се као аниматорка за Волта Дизнија. Тек 1973. сазнала је да седам њених слика с потписом Дина висе у Музеју у Аушвицу. Од тада настоји из свих снага да дође до њих. Чак је и амерички Конгрес доносио резолуције о томе. Вођене су и многе правне расправе о томе, у коме се чуло и тврђење да прави власник није ни она ни музеј него Менгеле. Поред пољске културне и политичке јавности, против су биле и организације Рома.

"Узели су ми све, пса, намештај, чак и рубље. Коначно сам нашла нешто што је моје, а они ми то не дају. Осећам се беспомоћнијом него некада у Аушвицу", изјавила је ових дана "Њујорк тајмсу".

Последњи пут су јој из музеја одговорили најкраће: "Сви наши експонати су личне ствари. Да ли то значи да сада треба их вратимо?"

--------------------------------

Јозеф Менгеле алиас Анђео смрти

Рођен 16. марта 1911. у Гинцбургу (Немачка), умро 7. фебруара 1979. у месташцу Енсеада да Бетиога, близу Сао Паула (Бразил). Немачки нацистички доктор. Био под јаким утицајем немачког расистичког идеолога Алфреда Розенберга. Прикључио се 1934. истраживачком тиму новоствореног Института за биологију наслеђивања и расну хигијену. Као нацист од дубоког убеђења, служио је као официр лекар у Ш трупама. За главног доктора у логору Аушвиц постављен је 1943. Тамо је Јевреје на доласку одвајао за рад или гасну комору и постао познат као Анђео смрти. Изводио је монструозне, псеудонаучне медицинске експерименте. По завршетку рата успео је да побегне у Јужну Америку где је у Бразилу, коме нацистички злочинци нису сметали, живео и умро под именом Волфганг Герхард.