С Русима на Марс

Кина и Русија планирају заједничку васионску мисију на Марс 2009. године, најавио је недавно Је Пејиђијан, водећи научник из Кинеског истраживачког института за космичку технологију. Он је рекао да је циљ мисије да се са површине Марса прибаве узорци, као и да се испита један Марсов сателит. Руси ће дати васионски брод, а Кинези опрему за истраживање.

Ово је, по свему судећи, прво заједничко кинеско-руско реаговање на нови амерички космички програм. Председник Буш је, говорећи својевремено о том програму, најавио да ће Американци до 2010. напустити васионску станицу "Мир", коју сада користе заједно са Русима, и да ће образовати базу на Месецу, одакле ће њихови астронаути, најкасније до 2020, полетети на Марс. Руси су после тога саопштили да су технички оспособљени да на Марс пошаљу летелицу са људском посадом, под условом да влада за то одобри 15 милијарди долара. (Стручњаци НАСА процењују да би амерички лет на Марс стајао између 40 и 60 милијарди долара).

САД неће с Кином

Договор Кинеза и Руса о заједничком лету на Марс уследио је после значајних кинеских успеха у истраживању космоса и увећаних сумњи Пентагона да васионски програм Кине представља "потенцијалну претњу америчком сателитском систему". Американци су, као што је познато, досад сарађивали с Русима у космосу, али никад нису желели да сличну сарадњу успоставе с Кинезима.

С кинеске стране, пак, изражавана је жеља за сарадњом не само са САД, него и са свим земљама које у разним видовима имају своје васионске програме. Кина, тако, учествује у европском васионском пројекту "Галилеј" и има споразуме са око 40 земаља о сарадњи у космичкој индустрији, од којих многе снабдева ракетама за лансирање мањих сателита, као и самим сателитима, превасходно намењеним телекомуникационим системима и метеоролошким и сеизмографским истраживањима.

Заинтересованост за производе кинеске космичке индустрије посебно је порасла, понајвише у земљама "трећег света", откако је Кина успешно лансирала два васионска брода са људском посадом, 2003. и 2005. године. Она је тада доказала да је трећа земља на свету, после Русије и Америке, која је технички оспособљена да лансира човека у космос. Док Руси имају космонауте, а Американци астронауте, Кинези имају таиконауте, а међу њима, у последње време, чак и жене.

Кина се одлучно противи "рату звезда" и слању оружја у космос. Упорно истиче да космос и ресурси на Месецу или Марсу морају да припадају целом човечанству и да су њене васионске мисије мирољубиве. Како објашњава Сун Лаијуан, директор Кинеске националне васионске администрације, космички програм Кине има за циљ да "усаврши самосталне изуме и унапреди науку, технологију и социјални развој". Због тога ће у наредних пет година тај програм бити усмерен на припреме за летове на Месец и Марс. Али, упоредо са припремама за лет с Русима на Марс, Кинези ће наставити да развијају своју самосталну космичку индустрију. Планирају и самосталну васионску станицу, знатно мању него што је руски "Мир". Кружење око Месеца предвиђају за 2007, а шетњу првих таиконаута у космосу за 2008. До 2017. биће оспособљени да искрцају првог таиконаута на Месец (ако америчка астронаутска колонија дотле не запоседне сав расположиви простор).

Скупо, а важно

У последње време уочљив је заокрет у презентовању војне компоненте у кинеској космичкој технологији. После најаве да ће САД производити ласерско оружје намењено разарању могућих непријатељских сателита у орбити, у "Женмин жибаоу" је група војних стручњака са Универзитета народне одбране први пут установила да је "космос могућа сцена операција и за оружане снаге Кине". Ови стручњаци мисле да Народноослободилачка армија Кине такође "мора да буде припремљена и опремљена да брани националне интересе и у космосу".

Сличну идеју - о потреби за системом безбедности у космосу - изразили су предавачи и слушаоци на Високој школи ЦК КП Кине. "Морамо развити координисане системе на копну, мору, у ваздуху и у космосу", истичу они.

Ови захтеви представљају одступање од теза изражених у "белој књизи" о народној одбрани из августа 2004, у којој је космосу дато споредно место у плановима оружаних снага.

Зато на тежини добија и питање: како земља у развоју, са националним дохотком од једва хиљаду долара по становнику и са још десетинама милиона људи на ивици биолошке егзистенције, може себи да приушти скупе космичке програме? Питање су поставили страни дописници којима је недавно, први пут, дозвољено да посете Аерокосмички командни и контролни центар у близини Пекинга.

Џанг Шегјуан, заменик директора Центра, одговорио је да су летови шест бродова типа "шенџоу", колико их је досад било, коштали 2,3 милијарде долара, док буџет НАСА за 2007. годину износи седам милијарди. Заправо, објаснили су домаћини, успешни летови у васиону имају "огроман значај за подизање угледа Кине у свету и подстицање њених економских, научних и одбрамбених потенцијала, као и за јачање националног јединства".

Страни стручњаци ће исто то рећи на други начин: Кина је схватила да, као значајан играч на светској сцени и све већи извозник индустријске робе, мора свет да подсећа да су њени научни и технички домети на нивоу њене економске моћи. А то се веома добро постиже спектакуларним успесима у космосу. Уз то, сличне програме о летовима на Месец већ имају две јаке земље у њеном окружењу, Јапан и Индија. Повећава се број учесника у космичкој трци.