Чело је за узвишену музику

Крагујевац – Млади напуштају Србију не само у потрази за послом и пристојном платом, већ често и да би надградили таленат, јер он овде, понекад, може да се истопи у лонцу провинцијске кухиње или да остане запарложен у корову разноразних приватних интереса.

Млади крагујевачки челиста Дамјан Сарамандић се 2008. отиснуо у свет са тек 15 година. Већ тада имао је тинејџерску собу препуну диплома које је, као ученик овдашње музичке школе „Др Милоје Милојевић”, зарадио на бројним националним и међународним такмичењима. Где год да се појавио освајао је прва места, неретко и у старијим категоријама, а круну успеха је доживео у Чешкој на такмичењу „Бохуслав Херан”, једном од најважнијих за младе челисте, на коме је 2003. био први.

Србију је, каже Дамјан, одлучио да напусти онда када му је постала тесна. Нарасла амбиција, својствена само младом човеку, и жеља за усавршавањем одвела га је пут Немачке. Млади Сарамандић, потомак угледне музичке породице из Крагујевца, сада има 17 година и студент је престижне музичке академије Хокшуле фир музик анд театар у Хановеру. Ка тој академији хрле талентовани музичари из целог света, а он је један од троје младих челиста којима је успело да буду примљени у класу чувеног професора Леонида Горохова, једног од највећих челиста данашњице.

– Припреме за студије су трајале две године. Живео сам у Минхену, код очевог пријатеља, и возом путовао у Хановер, на часове код професора Горохова. Сада се селим за Хановер и време је да покажем шта знам и колико могу. У Немачкој се дипломе не цене толико, важно је како свираш и шта умеш са инструментом – открива Дамјан у разговору за „Политику”, док се у Крагујевцу, у кругу породице, припрема за повратак на студије. А није му, тврди, било лако када је стигао у Немачку.

– Није једноставно бити сам, далеко од куће. Али знао сам шта желим и страх сам брзо превладао. Сконцентрисао сам се на вежбе и свирање, а временом сам упознао и људе. Сада течно говорим немачки, што је био један од услова да упишем академију у Хановеру. Ако пропаднем као челиста, бар сам научио један страни језик – шали се наш саговорник.

Дамјан је у Немачкој већ показао шта зна. На званичном националном такмичењу за младе челисте, коме су претходиле елиминације на градском и регионалном нивоу (Минхен, Баварска), он је освојио друго место у конкуренцији више од 50 учесника. То признање омогућило му је да добије стипендију Музичког друштва из Минхена, али и нови инструмент, чело енглеског мајстора Џонатана Харта из 1890, који му је доделила фондација „Инструменти за младе музичаре” Алберта Екштена.

– Годинама сам свирао на старом очевом челу, сада имам своје. Не размишљам много унапред, важно ми је само да учим и напредујем. Мислим да је добро што сам у Немачкој. Тамо су, могућности, ипак, веће. На академији се одржава велики број семинара које држе најпознатији светски музичари и педагози, прилика за оркестарске, па и самосталне наступе, такође, има доста – наводи млади крагујевачки челиста.

Са другарима из краја Дамјан је не тако давно свирао рок музику. У бенду је, по потреби, био задужен за гитару и клавијатуре. Сада, каже, размишља само о челу и класичној музици. А како и не би, када му је отац Божа, у чијој је класи завршио средњу музичку школу у Крагујевцу, још као петогодишњаку објаснио да је „чело најбољи инструмент на свету”.

– Временом сам се стопио са челом и класичном музиком. Можда са неким другим инструментима може да се свира и ово и оно, али чело је само за класику. А, класика је најузвишенија музика – каже седамнестогодишњи Дамјан.

Бране Карталовић