Руско „шпијунско” упозорење Румунији

Од нашег дописника
Букурешт, 17. августа – Москва је упутила Букурешту званичну ноту након што је негде у Русији задржан румунски држављанин Габријел Греку, осумњичен за шпијунажу, јавила је руска новинска агенција „Интерфакс”. Органи руске Федералне службе безбедности (ФСБ) ухватили су га, наводно, на делу у тренутку када је од једног руског житеља покушао да „набави” тајне војне информације. „Шпијунски материјали одузети од агента откривају његову непријатељску делатност против Русије”, преноси агенција.

Свакојаких шпијуна има свугде и на сваком кораку. Њихово откривање није ништа необично и нарочито. Али, када је „шпијун” професионални дипломата високог ранга и када он пада у замку, ствар се сматра за озбиљнију. То се и десило са Габријелом Грекуом, који у румунској амбасади у Москви обавља дужност „првог секретара у политичком департману”.

Одавде и бучни дипломатски скандал који је избио на ионако замрзнутој политичкој линији између Букурешта и Москве. Први коментари у овдашњим медијима, који су се одмах огласили, одражавали су извесно изненађење. У њима се тврдило да се, када се деси овако нешто, обично поступа другачије, финије, „дипломатскије”. Дотични дипломата се не хапси већ проглашава за персону нон грата и шаље кући без неке галаме. Бар тако рече на ТВ Реалитатеа познати спољнополитички аналитичар Богдан Киреак, који мисли да је овога пута у игри „јача карта”, да „Русија намерно показује снагу” и даје „Румунији важно упозорење”.

Данашња румунска штампа уврштава овај догађај у рубрику „стална напетост између Кремља и Букурешта”, која, наводно, постоји у свих 20 година протеклих од „растурања социјалистичког табора”. Тако утицајни букурештански дневник „Гандул” који објављује да је „хапшење једног румунског дипломате због `непријатељског рада против Руске Федерације` последња и најтежа епизода једне напете еволуције – иако често држане на минималном нивоу дипломатске учтивости – између Букурешта и Москве после 1989”.

До дубинског замрзавања румунско-руских односа дошло је нарочито последњих шест година откако се за румунским државним кормилом налази председник Трајан Басеску. Његов отворени антируски курс („Црно море је руско језеро”) постао је пословичан иако се овде чују и позиви на потребу прагматичности у односима према једном од најважнијих светских тржишта.

Мало ко може да језгровито објасни разлоге због којих је Румунија намерно „изгубила терен” у економским везама са Русијом. Некада (1990–1991) Румунија је на совјетско тржиште извозила робу у вредности 1–1,5 милијарду долара, док сада тај извоз тешком муком једва достиже 50 милиона долара. По оцени овдашњих политичких аналитичара све се своди на „погрешно”, „кратковидо” подаништво, на безобзирно и тотално везивање за потребе америчке геостратегије. „Они други” (Мађари, Пољаци, Чеси, Финци) то раде „паметније”. Они пуном паром тргују и са – Русима. То им не шкоди, већ напротив.

Без обзира на горко историјско искуство, на узимање у обзир чињенице да се на његовом истоку налази једна од највећих светских сила, Букурешт не испољава никакву еластичност према Москви. Олако је допустио стварање америчких војних база на својој територији. Наравно, то је намргодило Русе. Сада се овде смешта и амерички антиракетни штит. Уз сам бок Русије. Отворено се говори о потреби „сузбијања руског утицаја” у Републици Молдавији. Кишињев се сматра за престоницу „друге румунске државе” уз невешто наговештавање „националне жеље” да се Румунија и Молдавија поново нађу у заједничким границама.

Све то Русима смета. У таквим условима један „затечени” румунски дипломатски шпијун се не шаље кући без неке галаме, већ, напротив, удара се у таламбасе.

Запажено је да румунски МИП, као ни други државни органи, нису досад уопште реаговали на демонстративно протеривање високог румунског дипломатског представника из Москве. Тврди се да су у току „консултовања” са савезницима из НАТО-а. Овдашња штампа је и поставила питање: „За кога и шта Румунија шпијунира у Русији”.

Из незваничних кругова се протурају мишљења да Букурешт ипак неће остати без одговора. Симетричног или асиметричног. При томе се помиње прошлогодишњи случај „тајног протеривања тројице руских дипломата” из Букурешта, везаног за „случај Аким”. Реч је о подофициру румунске војске Флоричелу Акиму, који је „продавао” војне тајне бугарско-украјинско-руским агентима и за то „зарадио” 12 година робије.

Милан Петровић