Стигли Абориџини који су измислили трубу

 Гуча – Хозе Каларко (50) ступио је јуче ујутро у канцеларију директора Сабора Адама Тадића и донео лепе жеље:

– Имате моје честитке поводом 50 година вашег фестивала, али знајте да смо трубу измислили ми, и то још пре 40.000 година.

Уметнички директор играчко-музичке групе аустралијских домородаца под називом „Дисенденс”, само што је преноћио у трубачкој престоници, одмах се дао на посао. Абориџини су од свог завичаја до Гуче путовали 35 сати, углавном авионом, а стигли у Драгачево у поноћ између уторка и среде.

Петорица Абориџина овде су дошли као, мање-више, славне фаце. Каларко, затим Роналдо Гуивара (39), Вивијан Андерсон (42), Ричард Бану (35) и Дарен Комптон (22) наступали су пред далај-ламом и британском краљицом Елизабетом, а памте и да их је наш тениски ас Новак Ђоковић частио вечером у Београду пре две године, пошто су одржали концерт у нашем главном граду.

– Прва труба уопште настала је на северу Аустралије тако што је, пре 40 миленијума, ветар дувао кроз шупље дрво еукалиптуса и тако стварао звук. Наши преци одмах су од тога начинили инструмент и до данашњег дана остали одани песми и игри. Абориџини нису имали својих књига у којима би била сачувана историја племена, већ је стварана и запамћена овако, преко музике – описује Каларко за „Политику”.

Гости из далека света, разуме се, донели су дрвени инструмент створен по узору на ону еукалиптусову рупу. Много подсећа на афричку„вувузелу” која се у Гучи у пластичном издању продаје за 200 динара. Само што је дужи и зове се – диџериду (didgeridu).

Абориџини су долетели благодарећи подршци своје владе од 10.000 долара и ових дана у Гучи чине само један одсто учесника програма из иностранства, одакле је на саборске позорнице стигло или ће допутовати укупно 500 музичара и играча са пасошима. Највећи број њих наступиће управо вечерас у 21 сат на Међународном такмичењу трубачких оркестара или, како домаћини воле да кажу, првом првенству света за трубаче.

Састави су одабрани на основу контаката са Сабором забележених у протеклим годинама, све уз помоћ амбасада земаља из којих долазе. Изабрани оркестри још пролетос су добили домаће задатке из Гуче: ДВД са нотама и звучним записом српске народне песме коју су морали да науче до овог такмичења, а на концерту ће се представити и још једном нумером, али из своје постојбине.

Стручни жири Сабора у Гучи, који предводи етномузиколог др Мирјана Закић, одредио је укупно 15 песама, жребом је решено која коме припада. Србију ће на овом првенству представљати прошлогодишњи победници Сабора, оркестри Дејана Петровића из Дубоког и Екрема Мамутовића из Врања.

Г. Оташевић

-----------------------------------------------------------

Французи изводе „Ајде, Јано”, а Аустријанци „Казуј, крчмо”

 Вечерас ће наступити следећи оркестри:

„Lobez” из Пољске са нашом песмом „Знаш ли, драга, ону шљиву ранку”,„Сергијево-посадскиј муниципаљниј оркестар” из Русије („Пшеничице, ситно семе”),„Браћа Кадријеви” из Македоније („Славуј пиле, не пој рано”), „Trouba Ch’ti okestar” из Француске („Ој, Мораво”), „Крајишки трубачи” из Републике Српске („Ветар дува, сва се гора љуља”), „Kein Vorspiel” из Немачке („На Ускрс сам се родила”)„Les 38 tonnes” из Француске („Ајде, Јано, коло да играмо”), „Златне усте” из Сједињених Америчких Држава („Запевала сојка птица”), „Фешта бенд” из Словеније („Идем путем, песма с’ ори”), „Грац” из Аустрије („Казуј, крчмо, ђеримо”),„Safa Bolat ile Senlik Bandosu” из Турске („Башал, башал, сељадин”), „Камбо Агушев” из Македоније („Ђелем, ђелем”), „Темишвар” из Румуније („Чаје, шукарије”) и наши представници Екрем Мамутовић („Крај потока, бистре воде”) и Дејан Петровић („Градином цвеће цветало”).

Многи оркестри имају професионалне трубаче у својим поставама па се очекује врхунска свирка, коју ће оцењивати међународни жири, састављен од универзитетских професора музике, и прогласити по три најбоља трубача и капеле. Број чланова у оркестру ограничен је на 15, а трајање нумера на 3,5 минута.

Г. Оташевић