Тројка за нафтовод

Специјално за Политику

АТИНА, 2. септембра – Руски председник Владимир Путин стиже у понедељак у кратку радну посету Грчкој како би присуствовао тројном састанку са премијерима Грчке и Бугарске, Костасом Караманлисом и Георгијем Парвановим. Главна тема је изградња нафтовода Бургас – Александрополис и покушај да се на највишем нивоу коначно разреше проблеми који годинама коче реализацију овог економски, али тренутно много више геостратешки важног пројекта.

После прошлогодишњег потписивања меморандума између влада трију земаља изгледало је да је питање решено и да ће изградња пројекта коначно почети. Његова реализација, за коју су потребне две године, требало би да обезбеди да "руско течно злато" после допремања из луке Новоросијск до почетне станице нафтовода у Бургасу, у Бугарској, потече према грчкој луци Александрополис у Егејском мору и да затим танкерима буде отпремљено до купаца у Европи и САД.

Русија је, истини за вољу, због својих економских интереса дуго размишљала и одлагала коначну одлуку о изградњи нафтовода кроз Бугарску и Грчку, иако је реч о прилично једноставном пројекту са пре свега добром финансијском потпором. Међутим, после прошлогодишњег потписивања меморандума, међу учесницима су се појавили проблеми како ће се између трију земаља распоредити контрола над пројектом. Иако је Русија добила 51 одсто укупних акција пројекта, Москва  жели и допунску финансијску помоћ, о чему ће, како се очекује, Путин овом приликом разговарати са Караманлисом и Парвановим.

Наиме, Москва је недавно проценила да је алтернативни пројекат нафтовода од црноморског града Самсуна до турске луке Џејхан економски нереалан, прескуп... На одлуку је утицала и реалност односа са Украјином преко чије територије Русија експортује готово 80 процената свог природног гаса, а која је прошле зиме показала све негативне стране зависности од извоза преко једне земље. Исту грешку Москва није желела да понови алтернативним пројектом за изградњу нафтовода кроз Турску.

Јер, изградњом нафтовода Самсун – Џејхан, Турској би се дала  монополистичка права на експорт нафте из каспијског региона и Русије на југ, што је, како је процењено у Москви, апсолутно супротно пословној логици и националним интересима Русије.

Велики интерес за реализацију пројекта Бургас – Александрополис поново се појавио после сусрета представника Русије и Грчке и поруке ЕУ да је заинтересована да финансира овај нафтни пут.

 Коначно, мењају се многе околности. Русија је један од највећих "енергетских играча" у свету са све јачом позицијом у Европи. Истовремено, Бугарска је у последњој фази уласка у ЕУ која је, опет, с друге стране, спремна да финансира изградњу нафтовода Бургас – Александрополис. По свему судећи, Турска нема ништа против да се разговара о изградњи нафтовода у Источној Тракији који ће бити истог потенцијала као и грчко-бугарски.

У међувремену, слабе притисци САД на Грчку да не дозволи транспорт руског природног гаса кроз систем који би пресецао Грчку и завршавао у Италији, па и то може да буде тема о којој ће се у понедељак разговарати на састанку са домаћинима у Атини.

Очигледно је да ће сви у овим пројектима имати своје интересе. Али новонастале околности показују да ће, поред економског значаја, они имати много већи геостратешки смисао, па је и са тог становништва тројни састанак грчког премијера Костаса Караманлиса са председником Русије Владимиром Путином и бугарским премијером Парвановим од посебног значаја.