Почело протеривање Рома из Француске

Депортација неколико стотина Рома који су нелегално живели у Француској у неком од укупно 300 ромских кампова започиње данас, саопштиле су француске власти. Светски медији још су известили да ће до краја августа више од 700 припадника ромске заједнице бити протерано у земљу порекла, углавном у Румунију и Бугарску, док ће сва илегална нехигијенска ромска насеља која су постојала широм Пете републике бити срушена до краја октобра, како је још крајем прошлог месеца и најавио председник Никола Саркози.

„Прва група Рома ће сутра напустити Француску, када њих 79 буде укрцано у авионе за Румунију и Бугарску”, пренео је јуче „ЕУ обзервер” изјаву француског министра за имиграцију Ерика Бесона. Он је, уједно, за дневник „Монд” рекао да су сви Роми који су протерани „сами пристали да оду” и да су сви добили „авионску карту у једном правцу, одрасли су примили по 300 евра помоћи, док је тај износ за децу био 100 евра”.

Заузврат, „француске власти су од Рома узеле биометријске податке” како би спречиле могућност да се неки од њих врате, „како би поново добили новац”, истакао је министар.

„Свакако, неки од њих ће се вратити и на то имају потпуно право, али неће моћи нелегално да се усељавају”, каже Бесон и упозорава да ће сви они који се одлуче на повратак у Француску имати тачно „три месеца” да докажу да могу сами да се издржавају – дакле да обезбеде себи „посао и здравствену негу”, наводи „Волстрит џорнал”.

Упркос жестоким критикама које су на рачун Париза упутиле бројне организације за заштиту људских права, Уједињене нације, али и локална опозиција (која је оптужила председника да води политику „државног расизма”), Француска је почела да спроводи прилично контроверзну Саркозијеву одлуку да се из земље протерају сви Роми који су последњих година у државу ушли илегално или су починили неко кривично дело – медији тако наводе да би на удару могло да се нађе готово 15.000 људи ромске националности, али власти за сада говоре о протеривању „свега” њих 700.

Одлука о депортацији, слажу се бројни аналитичари, само је почетак једне шире политике којом Саркози планира да се избори са све присутнијим криминалом у држави. Тако је у плану да, након што се заврши протеривање Рома, буде донет изузетно строг закон који ће, између осталог, омогућити да се француско држављанство одузме свима онима који покушају убиство полицајца.

„Циљ је свакако подићи популарност Саркозију и његовој Унији за народни покрет (УМП) пред председничке изборе 2012. године”, наводи „Монтреал газета” и додаје да у том погледу председник заиста има успеха – чак 79 посто грађана подржава његову безбедносну политику.

Међутим, последњих дана оваква Саркозијева „политика” је наишла на опозицију и међу самим десничарима, и то првенствено из редова УМП, па је дошло и до сукоба унутар странке.

Један од најгласнијих критичара је посланик Жан-Пјер Гран, који је изјавио да политика владе „постаје срамотна”, и упоредио је избацивање Рома из илегалних насеља са „рацијама које су спровођене током Другог светског рата”. И други посланик Бернар Дебр је у свом ауторском тексту за „Монд” упозорио да не сме да се повлачи линија између имиграције и криминала, нарочито не на начин на који то чини председник Саркози.

„Не би било у реду све повезивати: интеграцију, религију, тероризам и странце који долазе у Француску. Постоје француски терористи, постоје француски криминалци... Очигледно, нама је неопходна добра имиграциона и интеграциона политика. Морамо бити веома опрезни када се користимо пречицама”, казао је Дебр.

На упућене критике одмах је реаговао министар Бесон.

„Људи су интервјуисани, њихов идентитет је утврђен и ми смо им понудили новац да се врате у земљу из које су дошли. Волео бих да ми неко објасни евентуалну сличност са рацијама из Другог светског рата”, преносе медији његову изјаву.

С друге стране, румунски министар спољних послова Теодор Баконски заложио се за „поштену сарадњу” у решавању проблема Рома из Румуније, који су се нашли на удару у Француској.

„Веома сам забринут због популистичких повика и ксенофобичних реакција после одлуке Француске да протера Роме који су стигли из Румуније (и Бугарске). Питање Рома је и билатерално и европско питање. Оно се не може решити за 48 часова, али може разменом мишљења и преузимањем одговорности свих европских влада”, истакао је министар у интервјуу за Радио Франс ентернасионал (РФИ) и додао да ће „једна државна делегација крајем августа посетити Париз да би са домаћинима разговарала о заједничким мерама како би се задовољиле потребе Рома”.

Међутим, из Бугарске још нема званичних изјава. За сада, огорченим коментарима реагују само новинари, па је тако Светослав Терзијев у дневнику „Сега” напао оно што он назива „највећом званичном депортацијом у Европи после Другог светског рата”.

Р. Шкорић