Брашно умесило скупљи хлеб

Премда је Београдска пекарска индустрија „Клас” подигла цене хлеба за 15 одсто, нови ценовници нису осванули јуче у свим трговинским ланцима које овај произвођач снабдева у главном граду.

Главни разлог за поскупљење векне је, према речима Нурија Шахида, директора „Класа”, драстичан раст цена брашна и пшенице.

– У последњих месец дана цена пшенице на берзама удвостручила се. Коштала је 15 динара, а сада се продаје и за 26–27 динара. То је огромно поскупљење и због тога смо морали да повећамо цене – рекао је он.

Мање продавнице одмах су прилагодиле ценовнике и векну „саве” почеле да продају за 44, уместо досадашњих 38 динара, а највећи трговци истичу да су одлучили да не мењају цене. Да ли због сталног пада промета или се само поново чека ко ће први да примени нове ценовнике, знаће се веома брзо. За то време у „Делта максију” кажу да ће четири најпродаваније врсте хлеба у њиховим продајним објектима задржати стару цену.

– Свестан чињенице да је реч о једној од основних животних намирница, „Делта Макси” је одлучио да до даљег задржи старе цене хлеба који потрошачи највише купују. То су бели хлеб „сава” и „макси”, као и „народни хлеб”, који у укупној продаји хлеба учествују са 80 одсто. Без обзира на будућа кретања цене пшенице на берзи, наша компанија ће из сопствених ресурса обезбедити да старе цене за најпродаванији хлеб остану на снази барем до краја године – објаснио је Дејан Јеремић, генерални директор „Делта Макси групе”.

Хлеб се, међутим,идаљепродаје по старој цени уНовомСаду, НишуиКикинди, Јагодини, Врању…ПремаизвештајуТанјуговихдописника, скупљихлебод јучећенабављатижитељиАранђеловаца, јерјесаопштенодасухлебипецива, којепроизводилокалнамлинско-пекарскаиндустрија „Победа” , осванулисановим, вишим, ценама, упросеку 10 до 12 одсто.

Директорпословногудружењаиндустријскихмлиноваипекара „Житовојводине” уНовомСадуСимаМатићистакаоједајесамопитањеданакадћехлебдапоскупи, напомињућидајеценатеосновнеживотненамирниценегдевећповећана.„Пекари у Србији очигледно имају све мање економског простора да би се могло избећи очекивано поскупљење, а кад ће се то догодити и за колико ће цене порасти зависи од тржишне позиције сваке пекаре као и од много других чинилаца”, рекао је Матић.

Велике су разлике у економској позицији међу укупно 7.000 различитих пекара у нашој земљи, од индустријских, који снабдевају углавном велике тржне центре, до малих занатских, које покривају 80 одсто домаћег тржишта, и „није свеједно да ли је пекара у београдској Кнез Михаиловој улици или у Мрчајевцима”.

Генерално посматрано, све оне ће ипак морати да подигну цену хлебу јер их на то приморавају економски разлози, у првом реду скупље је брашно за око 30 одсто, а поскупљују и друге ставке у производњи, казао је Матић додавши да очекује поскупљење хлеба у првом наврату од 10 до 15 процената.

И нишки пекари су хлеб јуче продавали по старим ценама, али кажу „да пажљиво прате збивања на тржишту” и да ће због поскупљења жита и брашна бити приморани да коригују цене својих производа.

Генерални директор нишког предузећа „Житопек” Дејан Васиљевић рекао је да пекарска индустрија трпи губитке због виших цена жита и брашна. „Пратимо збивања на тржишту и наше одлуке биће условљене тим кретањима”, навео је Васиљевић.

Председник Уније пекара Ниша Братислав Вукадиновић рекао је да нишки приватни пекари чекају исход разговора са надлежним министарством о условима преузимања жита. „Уколико буде омогућено преузимање жита по цени од 12 динара, уз банкарске гаранције на рок од годину дана по систему ’зрно за зрно’, остаће ове цене, ако договора не буде – неминовно је поскупљење хлеба”, навео је Вукадиновић.

У нишким приватним пекарама векна белог хлеба од 500 грама кошта, иначе, од 22 до 28 динара, а полубелог 25 динара.

Директор „Пекаре Кикинда” Чедомир Родић казао је да та пекара остаје при својој ранијој одлуци да до 1. септембра сигурно неће мењати цене хлеба, без обзира на актуелна кретања на тржишту. „Месец дана или 15 дана неће нешто посебно променити ни набоље ни нагоре”, казао је Родић и истакао да „Пекара Кикинда” неће мењати цене свог хлеба до поменутог датума, „па макар цена брашна била и 150 динара”. На питање да ли је та пекара правила неке калкулације о евентуалним корекцијама цена својих производа након тога, Родић је казао да још није, додавши да не зна „на основу чега би их правили, када је брашно један дан 24 динара, други дан 27 динара, трећи дан 31 динар (по килограму).

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

У Врању старе цене

Највећи произвођачи хлеба и пецива у Врању, у овом тренутку, не размишљају о повећању цена. „Сада не размишљамо о новим ценама наших производа”, казала је Слађана Величковић, комерцијалиста Градске пекаре, највећег произвођача хлеба у Врању и Пчињском округу.

У Унији пекара Пчињског округа такође у овом тренутку не размишљају о новим ценама хлеба, казао је за Миодраг Антић из те уније. „Како да размишљамо, када наше комшије у Лесковцу, и данас, праве хлеб за 22 динара, а код нас је 35”, казао је Антић.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Унија пекара неће повећати цену

Чланице Уније пекара Србије обезбедиће да на целој територији Србије буде доступан бели хлеб „сава” по старој цени од 38 динара за векну, изјавио је јуче председник тог удружења Зоран Пралица.

Он је казао да ће Унија пекара сутра и у петак, 20. августа, наставити разговоре са Министарством трговине Србије и Дирекцијом за робне резерве о позајмици брашна за производњу хлеба „сава”.

Пекари који буду желели моћи ће да позајме брашно из Робних резерви, са роком враћања од годину дана, казао је Пралица и додао да ће се више детаља о томе знати након завршетка разговора са министарством и дирекцијом, у петак по подне.

Према ранијим информацијама, пекари би требало да добију позајмицу од 100.000 тона брашна из Робних резерви, уз обавезу да у року од шест месеци не мењају цену хлеба.

Председник Уније пекара је навео раније да се годишње у Србији за хлеб потроши око 500.000 тона брашна, а само за хлеб „сава”, од белог брашна тип 500, око 450.000 тона.

У Србији, према подацима Уније пекара, има око 7.000 пекара у којима ради око 70.000 људи.

Бета